Никола Србин: један од најстаријих српских композитора

Никола Србин један је од најстаријих познатих композитора српског средњег века. Аутор је Херувимске песме и Богородична IV гласа из Осмогласника, сачуваних у музичком зборнику монаха Илариона у светогорском манастиру Светог Атанасија. Послушајте ове српске музичке драгуље настале у XIV веку.

Фреске у цркви Светог Ђорђа (Старо Нагоричане, 1317.); фото: Википедија

Никола Србин (приближно крај 14. века) је српски православни јеромонах, протопсалт (главни црквени појац) и један од познатих композитора српског средњег века, поред кир Стефана Србина, Исаије Србина и кир Јоакима.

Постоје и претпоставке да је од четворице познатих музичара Никола Србин једини био лаик, али о његовом животу баш ништа није познато.¹

За сада су познате само две његове композиције: Богородичан IV гласа из Осмогласника на српскословенском и Херувимска песма, чији је текст на грчком језику. 

Музички зборник монаха Илариона са двојезичним, грчким и српскословенским текстовима и неумским записима кир Стефана Србина, Николе Србина и других српских непознатих записивача настао је у последњој деценији XIV века, у време кнеза Стефана Лазаревића. Чува се у светогорском манастиру Светог Атанасија (Лавра Е-108).

На основу водених знакова Андрија Јаковљевић је антологију манастира Велика Лавра датирао у време пре 1386. године, што Стефана и Николу Србина чини најстаријим српским и јужнословенским композиторима.

Нотни запис Николе Србина у светогорском манастиру Светог Атанасија (Лавра Е-108)

Ове композиције такође су биле  забележене и у Београдској псалтики, рукопису бр. 93, који је изгорео приликом нацистичког бомбардовања Народне библиотеке у Београду 1941. године

Према Димитрију Кономосу, Херувимску химну карактеришу мелодијски обрасци својствени конзервативнијој азматској традицији из XIV столећа.

Она је једноставније линеарне структуре, са  сведенијим мотивима у поређењу с другим композицијама исте врсте у грчким рукописима.

За дела свих наведених композитора карактеристична је подједнака заступљеност текстова на грчком и српском језику, која сведочи о литургијском, језичком, па и музичком јединству српске и византијске музичке традиције.

Никола Србин – Херувимска песма (Ансамбл Ренесанс)

Никола Србин – Тропар Духова (Камерни хор Богословије Светог Петра Цетињског)

Никола Србин – Херувимска песма (Драгослав Павле Аксентијевић)

Напомене:

^1. Даница Петровић, Црквени музичари – духовници и уметници, Црквене студије 07 – 2010

Приредио: Далибор Дрекић

Литература:

John Paynter, „The New Harvard Dictionary of Music edited by Don Randel. Cambridge, Ma./London: Harvard University Press. 1986.
Augustine Casiday, ур. The Orthodox Christian world. Routledge worlds. New York: Routledge, 2012
Војислав Богићевић – Писменост у БиХ, Веселин Маслеша, Сарајево, 1975.
Томислав Јовановић – Хрестоматија средњовековне књижевности 2 – Српска књижевност, Београд 2012
Роксанда Пејовић , Средњевековна музика
Сима Ћирковић и Раде Михаљчић – Лексикон српског средњег века, Београд 1999.
Музичка енциклопедија 1 (Аа-Го), Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb,
Ђорђе Трифуновић – Азбучник српских средњевековних књижевних појмова, Нолит, Београд, 1990.
Весна Пено, О истраживањима црквеног појања у средњовековној Србији, Музикологија 16-2014. Музиколошки институт САНУ
Андрија Јаковљевић, Музичка дела српских композитора Стефана и Николе Србина из 14. века (Двојезична антологија манастира Велика Лавра), Balcanica 15, Београд, 1984.
Станоје Бојанин, Љубомир Милановић, Милош Цветковић – Гласови и слике, Облици комуникације
на средњовековном балкану (IV–XVI век), Београд, 2020.
Даница Петровић, Црквени музичари – духовници и уметници, Црквене студије 07 – 2010
Драгана Ј. Цицовић Сарајлић и Биљана М. Павловић, Историјски развој српске духовне музике и њен васпитни значај у настави музичке културе, Baština 45, Приштина-Лепосавић, 208.
Соња Маринковић – Српска музика, Београд, 2008.
Don Michael Randel – The Harvard Dictionary of Music, Fourth Edition, 2003.
Википедија

Сродни чланци:

Кир Стефан Србин – први познати српски композитор (15. век)
Средњовековни композитор Кир Јоаким Србин
Исаија Србин и благо српске средњовековне музике
Кавад – Култура одевања у средњовековној Србији

Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома