Рашку земљу љута тама притиснула – Коледо

„На туцин дан пре сунца покупе се све столице, клупе и остале справе за седење, па оставе на таван или у какву стају. Тај дан убија се печеница и то крупицом соли. Крв од печенице, кад се закоље, вате се на ту крупицу и даје стоки и марви да буде здрава и плодна…

Туциндан; фото: Википедија (Гемини ВИ)

…У место ватраља направи се дрвени жарач и подстицач који служи у место овог, машица и осталих ствари. Тек кад на Божић дође полаженик онда се све то изнесе. Он први седне на столицу и он први узме ватраљ, скинути с тавана или донешени из зграде или стаје какве.

У свима срб. крајевима на туцин дан чувају се да нико никога не удари да не би био те године чировит, а колико чирови нашем народу досађују као и шуга, греба, и још друге накожне болести, свако зна.

У свима крајевима србским на туцин дан, а увече бадњег дана, ишла је од пре момчад као и данас што у млогим местима чини и певала Коледа или његове песме. Најмање 7 момака добрих, – а увек мора бити лијо, а не тако, – иду од куће до куће и под сваким прозором и пред вратима певају коледске песме.

Један је од њих као Колед и овај увек има самур калпак на глави, други је његов војвода, трећи врећар или онај што носи накупљене ствари. Те су ствари сланина, кобасице, суво месо, а често по која ђаволаста цура баци и лешњика и ораха, на што се коледари страшно љуте и такве ствари бацају натраг. Ово чине обично оне које су заљубљене у ког коледара или које јих не волу. Свакојако је то непријатна ствар дати јим посних јестива.“

Милош С. Милојевић

…

Коледарске песме спадају у групу најстаријих српских народних песама. Певане су око зимске краткодневице. Обред је чинила прослава и дочек новорођеног Сунца као малог Бога, који води порекло од Сварога, под именом Коледа, Колинда, Кољада и сл. дијалекатским разликама.

Рашку земљу Кољедо. – Мој Божоле!
Љута тама притиснула Кољедо. – Мој Божоле!
Од Инђије до Хиндбана – Мој Божоле!
Љута тама Тартарија. – Мој Божоле!
Бистре воде замутиљи. – Мој Божоле!
Крвљу србском окупали. – Мој Божоле!
У крви се Божич купа. – Мој Божоле!
Из Инџије срдит хода. – Мој Божоле!
У ту Рашку до чалио. – Мој Божоле!
На џемији сједмокрилој. – Мој Божоле!
Рашку зјемљу обдарио. – Мој Божоле!
Мједом вином и шјечером. – Мој Божоле!
Мућјеницом љутом раком. – Мој Божоле!
Смиљем биљем и босиљем. – Мој Божоле!
А ти наске Кољеџане. – Мој Божоле!
Пршутицом кобасицом. – Мој Божоле!
Крављим маслом и сланином. – Мој Божоле!

Извор: Милош С. Милојевић, „Песме и обичаји укупног народа српског“, Београд 1869-70

Приредио: Далибор Дрекић

Сродни чланци:

Патријарх Варнава у Божићној посланици из 1936.
Руска легенда казује зашто се пред Божић кити јелка
Народна веровања за Нову годину
Како је створен Дед Мраз да би се уклонио Свети Никола