Покатоличавање задарске браће Матеја и Аристодија 1200. године
Прича је заснована на сведочењу Томе Архиђакона о судбини двојице браће из Задра, од којих се један звао Матеј, а други Аристодиј.
Прича је заснована на сведочењу Томе Архиђакона о судбини двојице браће из Задра, од којих се један звао Матеј, а други Аристодиј.
Српски кнез Хума Петар Мирослављевић суочио са као кнез Сплита са анатемисањем од стране католичког клера и забраном литургија у граду.
Прича чији су актери двојица православних свештеника из 11. века, Вук и Здед открива да је сав словенски народ у Далмацији Православне вере
Један од страдалника за веру у обрачунима Римске цркве са православљем у Далмацији 11. века био је сплитски архиепископ Дабрал.
Анали франачког краљевства наводе да је кнез доње Паноније Људевит Посавски суочен с поразом од Франака 822, године побегао код Срба у Босну,
Аустријски надвојвода Лудвиг Слватор вон Хабзбург навео је податке о српској цркви Свете Тројице смештеној у приморском делу Горског Котара.
Борна је био српски кнез Гудушчана и Тимочана, а од 818. кнез ,,Далмације и Либурније“. Први пут се помиње у ,Франачким аналима из 9. века.
Илиризам је претеча Штросмајеровог покрета, названог погрешно „југославизмом“. Погрешно, бар по српској дефиницији ове речи.
У Далмацији која је у то време још имала минималне везе са Загребом, ни један хрватски успех није могао бити могућ без помоћи онамошњих Срба
Како се изјашњавало, осећало и говорило становништво Винковаца 19. века показује чланак листа Дом, којег је уређивао Антун Радић.
Пилипенда је кратка приповетка Симе Матавуља, први пут објављена у мостарској „Зори“, 1901., а потом уврштена у збирку „С мора и с планине“
Никодим Милаш је забележио да је у XIV столећу српски краљ Твртко преселио у Далмацију, која је била ретко насељена, десетине хиљада Срба:
Павле Јосиф Шафарик је 1840. године написао у Словенском народопису да у Аустрији живи 2.590.000 православних Срба.
Већину централне Европе и део северне Турске насељавао је један народ – Венети, народ кога су расејале инвазије келтских и германских племена
Манастир је 1317. саградио краљ Милутин, а према предању, темеље су поставили монаси манастира Крупа на Врбасу. Обнављан је у време цара Душана
Овако је писао Никола Томазео, чију књигу држимо. Реч је о делу Србина католика из Далмације, који се у 19. веку прославио својим „Искрицама“
Сматрам да би најпогодније име за ове данашње тзв. „Хрвате“ било полу-срби, а ево и зашто: служе се српским језиком, а нису Срби.
Надвојвода Лудвиг Салватор дао је себи задатак да покаже комплетну колекцију ношњи становника Јадранског приморја, за које је утврдио да су Срби
Дучић је поседовао много боље знање о повести Хрвата од већине српских политичара који, кад се радило о Хрватима нису знали с ким имају посла