Први рат Словена са Солунцима (пре 581. г.)
Овај текст из Чуда светог Димитрија описује догађај уочи 581. године, представљен као Први рат Словена са Солунцима.
Овај текст из Чуда светог Димитрија описује догађај уочи 581. године, представљен као Први рат Словена са Солунцима.
Прича је заснована на сведочењу Томе Архиђакона о судбини двојице браће из Задра, од којих се један звао Матеј, а други Аристодиј.
Српски кнез Хума Петар Мирослављевић суочио са као кнез Сплита са анатемисањем од стране католичког клера и забраном литургија у граду.
Прича чији су актери двојица православних свештеника из 11. века, Вук и Здед открива да је сав словенски народ у Далмацији Православне вере
Један од страдалника за веру у обрачунима Римске цркве са православљем у Далмацији 11. века био је сплитски архиепископ Дабрал.
Анали франачког краљевства наводе да је кнез доње Паноније Људевит Посавски суочен с поразом од Франака 822, године побегао код Срба у Босну,
Аустријски надвојвода Лудвиг Слватор вон Хабзбург навео је податке о српској цркви Свете Тројице смештеној у приморском делу Горског Котара.
Борна је био српски кнез Гудушчана и Тимочана, а од 818. кнез ,,Далмације и Либурније“. Први пут се помиње у ,Франачким аналима из 9. века.
Илиризам је претеча Штросмајеровог покрета, названог погрешно „југославизмом“. Погрешно, бар по српској дефиницији ове речи.
У Далмацији која је у то време још имала минималне везе са Загребом, ни један хрватски успех није могао бити могућ без помоћи онамошњих Срба
Како се изјашњавало, осећало и говорило становништво Винковаца 19. века показује чланак листа Дом, којег је уређивао Антун Радић.
Пилипенда је кратка приповетка Симе Матавуља, први пут објављена у мостарској „Зори“, 1901., а потом уврштена у збирку „С мора и с планине“
Никодим Милаш је забележио да је у XIV столећу српски краљ Твртко преселио у Далмацију, која је била ретко насељена, десетине хиљада Срба:
Павле Јосиф Шафарик је 1840. године написао у Словенском народопису да у Аустрији живи 2.590.000 православних Срба.
Већину централне Европе и део северне Турске насељавао је један народ – Венети, народ кога су расејале инвазије келтских и германских племена
Манастир је 1317. саградио краљ Милутин, а према предању, темеље су поставили монаси манастира Крупа на Врбасу. Обнављан је у време цара Душана
Овако је писао Никола Томазео, чију књигу држимо. Реч је о делу Србина католика из Далмације, који се у 19. веку прославио својим „Искрицама“
Сматрам да би најпогодније име за ове данашње тзв. „Хрвате“ било полу-срби, а ево и зашто: служе се српским језиком, а нису Срби.
Надвојвода Лудвиг Салватор дао је себи задатак да покаже комплетну колекцију ношњи становника Јадранског приморја, за које је утврдио да су Срби
Дучић је поседовао много боље знање о повести Хрвата од већине српских политичара који, кад се радило о Хрватима нису знали с ким имају посла