А после нам неко крив, је ли!? (Петар Божовић: Ноћ у кући моје мајке)
Одличан опис народа у сцени филма „Ноћ у кући моје мајке“ говори Петар Божовић
А после нам неко крив, је ли!?; фото: Гемини ВИ
Овај монолог представља снажну, критичку и оштру социолошко-политичку рефлексију о менталитету, историјским понављањима и колективним манама.
Основна порука текста врти се око моралне кризе, издаје унутар сопствених редова, склоности ка поделама и личним интересима науштрб заједничког циља.
Жика „Валенса“ указује на континуитет неуспеха и пораза кроз историју, наводећи да су они најчешће били последица унутрашње неслоге, „јајара“ и спремности појединаца да зарад ситног ћара или власти жртвују породицу, народ и земљу.
Завршница текста носи дијагнозу тренутног стања („Рђави смо! Шкрипимо свуд!“) и јасан закључак да су палијативна решења и „подмазивања“ немоћна, те да је неопходна радикална, коренита промена свести и духа читавог колектива.
А после нам неко крив, је ли!?
Овај народ у својој историји
ниједан посао није могао да заврши,
због јајара и проданих душа!
Нисмо ни једном победили,
а да пре тога нисмо дебело издали!
– сами себе наравно!
На сваку победу имамо два пораза!
На сваког јунака, буљук издајника!
A после нам неко крив, је ли!?
А за мало власти и за мало ћара,
спремни смо да издамо све!
Оца! Мајку! Брата! Сестру! Народ! Земљу! Све!
Тако јуче, тако и данас…
Рђави смо! Шкрипимо свуд!
Више нам ниједно подмазивање не помаже!
Морамо да се мењамо цели!
Петар Божовић као Жика „Валенса“
Видео можете погледати ОВДЕ
Ноћ у кући моје мајке
Ноћ у кући моје мајке је српски филм из 1991. године. Режирао га је Жарко Драгојевић који је написао и сценарио.
Петар Божовић – Ноћ у кући моје мајке: фото: printscreen
Прича о љубави двоје младих у контексту југословенске стварности и њеног друштвеног и државног расула.
У тренутку распада једне идеологије и трагања за новим егзистенцијалним и моралним вредностима друштва, двоје младих покушавају, да освоје простор за своју срећу. Али околности им нису наклоњене.
Младић по повратку из војске не може да нађе посао ни животну перспективу а са девојком коју воли раздваја га порекло јер је он син радника, синдикалног бунтовника запосленог у комбинату њеног оца.
Сродни чланци:
Данило Бата Стојковић – Балканска Правила
