Најлепша новогодишња честитка
Најлепша новогодишња честитка долази нам из пера српског песника, писца и афористичара Душана Душка Радовића.
КЊИЖЕВНОСТ
Абуказемов шаљиви календар
Абуказемов шаљиви календар био је пародија тзв. прогностикона, популарних штампаних предвиђања „звездара“ или астролога.
Кочићеве Јелике и оморике
Укочено, скамењено, величанствено дижу се јелике и оморике кроз ведру, насмијану свјетлост. Нешто су тужне, замишљене.
Србија (Хелен Лија Рид, 1915.)
Песму „Србија“, америчка књижевница Хелен Ли Рид написала је 1915. године, а потом је песма објављена у две њене књиге 1917. године.
Бертолд Брехт – Српска посланица
Када је чуо вести о бомбардовању Београда, Брехт је у дневнику забележио да је почео немачко-српским рат и написао песму „Српска посланица“.
Никита Станеску – Срби
Песма „Срби“, чији је аутор Никита Станеску, снажна је поетска метафора о историјском удесу, отпорности и духовном идентитету српског народа
Нектар Идумеје
„Нектар Идумеје“ Стефана Бабића први је у серији романа из жанра епске фантастике, чија радња је смештена у измишљеном свету Логос.
Један српски сан
Половином деветнаестог века један србски војник певао је србски сан о Косову. Његове песме опомињу нас да се вратимо нашем сну.
Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.
Зашто је 1999. било неопходно недељама бомбардовати српске градове? Да би се, а постериори наметнуо статус побеђеног. Милан Кундера
Добрица Ерић – Плачи вољена земљо
Кроз ову песму Добрица Ерић поставља болно питање о кривици, одговорности и будућности генерација које одрастају под претњом разарања.
Сергеј Јесењин о Америци
Сергеј Јесењин: Шта да кажем о овом најужаснијем царству малограђанштине које се граничи са идиотизмом. У највећој моди је господин долар…
Европа је велики парк баналног забављања (Томас Ман)
У време успона Хитлера, Томас Ман увиђа опасност од нацизма и држи 1929. године говор који је 1930. године објављен под називом Апел разуму
Сергеј Јесењин о Србима
Сергеј Јесењин, један од најзначајнијих руских песника између два светска рата, говорио је и певао о Србији.
Песничке загонетке Гаврила Тројичанина
Тројичанин је на својим рукописима остављао сваковрсне записе, од којих га неки, по својој лепоти, уводе у ред праве књижевности.
Откуд Срби знају какве су уши биле у римског цара Трајана?
Српска народна легенда „У цара Тројана козје уши“ говори о једном цару за кога Срби у свом фолклору не би требало да знају
Народно предање о постанку Сарајева
Кад је султан Фати Мехмед ударио с војском на Златни До, како се онда звало Сарајево, наишао је на велики отпор.
Стеван Сремац: мржња према духу западне грађанске културе
Међу нашим сатиричарима Сремац је можда први који стварно мрзи сами дух западне грађанске културе. Али не у име фолклора, не у име идеалисаног народа
Свети Сава и хала (Народна легенда)
Легенда Свети Сава и хала (аждаја) илуструје улогу Светог Саве као заштитника народа, учитеља и онога који уводи ред у хаотични, митски свет.
Васкрсли чиновници и бирократе из Домановићевих сатира
Радоје Домановић је сматрао да варош треба да поведе село путем који би омогућио мисију ослобођења Срба испод туђинца…
Кочићев недокучиви народ и језик скривен у планинама
Кочић се бојао да прибегне доказима, бојао се чак и уметности, као од неког експеримента који би му могао прекројити, довести у неки крој – његов народ
