КЊИЖЕВНОСТ Archives – Страница 4 од 11

Између идиличног народа и покварених чиновника

Глишић сматра да своме роду треба да послужи и својим пером. Он види злоупотребе у администрацији која ради са народом, и код зеленаша.

Јован Јовановић Змај играо је као сатирички песник значајну улогу, већу но што би се могло очекивати после процене његових стихова.

Коста Трифковић је добар техничар, и он покушава да критикује друштво али не зато што он има у томе некаквога моралнога интереса.

Нушић спада у писце који су од увек имали признање широке публике. Признање пак књижевних критичара он дуго времена није имао.

Стерија јетко примећује како та култура која долази не даје стварних вредности а уништава највеће, оне које су сачињавале српски народ.

Борисав Бора Ђорђевић (Чачак, 1. 11 1952), рок музичар и песник, главни вокал и текстописац рок групе Рибља чорба од њеног оснивања 1978.

Доситеј Обрадовић који са жаром прима идеје просвећености служи се у својој дидактици, комиком, благом шалом. Такви су сви добри дидактичари.

Доба са којим почиње велика борба о којој је реч јесте доба у коме комика и сатира долазе брже и природније до изражаја.

Речито износи Војвода Драшко да је она Црна Гора здравље а она Венеција – болест. Дакле, сасвим по страни од морала, од цивилизације,,.

Песма „Крај мора“ једна је од најпознатијих и најлепших елегичних песма Јована Дучића, мајстора песничке форме

Богаташка деца обично задовољавају се улогом „напредних“ чланова друштва, или мецена правих комуниста, литерарних заштитника марксизма итд.

Алфонсо Рејес, највећи прозни писац на шпанском језику свих времена говори похвалне речи о Србима и Србији

У време моје младости није било ни најмање вароши код нас која није имала кафану „Европа“. Била је то обично најотменија кафана у граду.

Иво је још док је боравио у Загребу био предмет интересовања, а, по доласку 1919. у Београд, и велике љубави Исидора Секулић

„Пркосна песма“ представља химну пркоса, поноса и непоколебљиве привржености сопственом идентитету и завичају.

Кад друкчије не иде, пркосом ћемо разбити бесмислену судбину, пркосом ћемо направити велику судбину, пркосом ћемо победити.

Стил карактеристичан за српску књижевност краја XIV и почетка XV века јесте плетеније словес: преплитање слова у јединствен звучни склад.

Европа је свима нама исто тако драга као и Русија; у њој је све Јафетово племе, а наша је идеја: уједињење свих народа тога племена

Како је девојчица, као и свако дете, веровала у Деда Мраза, Марк Твен је на себе преузео улогу “декице са поклонима” и написао јој ово писмо

Авдо Карабеговић и Осман Ђикић били су међу носиоцима српске идеје у Босни. Као песник Авдо се појављује у „Босанској Вили“.