Србија (Хелен Лија Рид, 1915.)

Песму „Србија“, америчка књижевница Хелен Лија Рид написала је 1915. године, а потом је песма објављена у две њене књиге, збирци „Дан помена и други стихови“ и „Србија, скица““, обе из 1917. године. 

Песма, која снажно одјекује борбеним духом и надом, представља поетски врхунац књиге „Serbia: A Sketch“. Она није случајно уврштена у ово дело, јер савршено сумира основну поруку коју је Хелен Лија Рид желела да пренесе америчкој публици: симпатију према страдалној, али непоколебљивој Србији.

Стихови који набрајају историјске непријатеље („Бугари, Турци и Мађари“) и помињу „окрутну Тевтонску руку“ (Аустроугарску) директно указују на вековну борбу српског народа за опстанак. У тренутку објављивања (1917. године), овај стих је био изузетно актуелан, јер је Србија пролазила кроз најтеже тренутке Првог светског рата, укључујући окупацију и голготу преко Албаније.

Централна порука песме – „Србија не може да умре“ – служила је као пропагандна и морална подршка савезничким напорима. Ауторка користи мотив „узвишеног духа“ који не може бити сломљен без обзира на физичку патњу, што је била честа реторика којом су се тадашњи западни интелектуалци солидарисали са Србијом.

Песма је прожета оптимизмом, описујући „цветне долине“, „сеновите планине“ и „пенушаве бујице“. Ови природни мотиви Србије су контрастирани са ратним разарањем, чиме се читаоцу жели сугерисати да је Србија земља лепоте коју вреди сачувати и за коју се вреди борити.

вођење борбе Србије на „братство и слободу“ уздиже локални сукоб на ниво глобалног идеала, прилагођавајући поруку америчким вредностима тог времена како би се мобилисала јавна подршка.

Ова песма је, дакле, била моћно средство за стварање емотивне везе између далеког америчког читаоца и српског војника у рову. Она је преобразила историјску чињеницу у мит о бесмртности, што је био кључни део тадашње културне дипломатије.

Хелен Лија Рид, Србија, 1915

Србијо, јуначка кћери векова,
Срећа и светлост треба да те прате!
Али дан ти је мрачан, на срцу ти је тешко;
Дуго си трпела – још само мало
Понеси своје бреме, јер ће лепше сутра
Ускоро засјати на твојим цветним долинама,
Ускоро ће обасјати све твоје сеновите планине;
Ускоро ће заблистати на твојим пенушавим бујицама
Које журе ка свету иза твојих река.
Дуго су те нападали Бугари, Турци и Мађари.
Сада је на теби окрутна Тевтонска рука.
Ако ти и сломи срце и измучи тело,
Не може да скрши твој узвишени дух.
Србија не може да умре. Она бесмртна живи,
Србијо – сав твој верни народ даје охрабрење
Борећи се, борећи се и носећи твој развијени барјак
Објављује свету твоју узвишену тежњу,
— Ову твоју борбу за братство и слободу —
Попут слободне птице која не зна за ропство,
узнета далеко од смрти, ништавила и метежа,
Србијо – вечно ће живети твоја душа!
Бесмртна је неустрашива Србија!

Препев са енглеског: Далибор Дрекић

Helen Leah Reed, Memorial Day, and Other Verse (Original and Translated), De Wolfe and Fiske co. 20 Franklin St. Boston, 1917.

Хелен Лија Рид, Србија, скица, 1917.

Хелен Лија Рид

(Сент Џон, 15 март 1864. – Кембриџ 21 јули 1926.) била је америчка учитељица и писац. Дипломирала на Редклиф колеџу у Кембриџу; Писала је књиге за децу које су забавне колико и информативне, а највише се памти по серији романа за децу „Бренда“.

Књигу „Србија, скица“ (Serbia: A Sketch, 1917.) Хелен Ли Рид написала је на подстицај Мабел Грујић, жене српског дипломате Славка Грујића, оснивача Кола српских сестара.

„Србија: скица“ је лако читљив сажетак историје Србије до Првог светског рата, са нагласком на изазивање симпатија према Србима током Првог светског рата.

Књига је написана и објављена у Бостону за потребе „Српског фонда за помоћ“ (Serbian Distress Fund) током Првог светског рата. Њен циљ је био да информише америчку јавност о историји, култури и страдањима српског народа, заговарајући признање и подршку Србији.

Ауторка представља Србију као „млађу сестру“ међу нацијама која се бори за свој идентитет и аутономију у окружењу моћнијих држава. Кроз текст се преплићу историјски догађаји и национално предање, укључујући детаљан осврт на Косовски бој.

У делу се често користе поетски и епски мотиви. На пример, књига садржи преведене делове народних песама о кнезу Лазару и Косовском боју, што је вероватно разлог због чега се понекад погрешно категорише као поема или збирка песама.

Дела Хелен Лија Рид:

The City and the Sea: With Other Cambridge Contributions in Aid of the Hospital Fund (1881)

Miss Theodora: A West End Story (1898)

Napoleon’s Young Neighbor (1907)

Memorial Day, and Other Verse (Original and Translated) (1917)

Serbia: A Sketch (1917)

Brenda, Her School and Her Club (1900)

Brenda’s Summer at Rockley (1901)

Brenda’s Cousin at Radcliffe (1902)

Brenda’s Bargain: A Story for Girls (1903)

Amy in Acadia: A Story for Girls (1905)

Brenda’s Ward: A Sequel to Amy and Acadia (1906)

Irma and Nap (1904)

Irma in Italy: A Travel Story (1908)

Приредио: Далибор Дрекић

Извор:  Гутемберг

Сродни текстови:

Никита Станеску – Срби
Сергеј Јесењин о Србима
Хандриј Зејлер – Где је Србима родни завичај?
Виктор Иго – За Србију
Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.
Срби су највећи борци и демократе Европе – Рут Мичел
Српске војничке приче Хенрика Ангела
Теодосије Мангала о Србима и Србији
Алфонсо Рејес о Србима и Србији
Хенрик Аугуст Ангел – Другови! Косово! Косово!
Српско Светосавље равноапостолско – Френсис Конт
Фридрих Гризендорф – О Српском витешком духу
Храбри и срчани српски народ – Фидрих фон Таубе
Срби верују у снагу разлога и права (Ернест Дени)
Косово је духовна ствар, а духовне ствари сметају – Франц Вебер
Срби имају славну, херојску прошлост – Нобеловац Карл Шпителер
Реч у славу Србије – Жан Дитур
Храброст, човештво и заклетва Срба – Адам Мицкјевич
Јозеф Холичек – Између царства земаљскога и царства небеског
Француз о српској војсци и Србима 1913. године
Алберт Ајнштајн открио кафану и Србе као генијалан народ
Ребека Вест о Србији и српском сељаку
Максим Горки у Србији – Срби су исто толико Руси колико и ми
Достојевски о Србима: Неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција…