Запажања Ребеке Вест о Београду
Ребека Вест боравила је 1936. у Београду и Србији и као резултат тог боравка настало је њено најзначајније дело „Црно јагње и сиви соко“
Ребека Вест боравила је 1936. у Београду и Србији и као резултат тог боравка настало је њено најзначајније дело „Црно јагње и сиви соко“
Међу нашим сатиричарима Сремац је можда први који стварно мрзи сами дух западне грађанске културе. Али не у име фолклора, не у име идеалисаног народа
Радоје Домановић је сматрао да варош треба да поведе село путем који би омогућио мисију ослобођења Срба испод туђинца…
Кочић се бојао да прибегне доказима, бојао се чак и уметности, као од неког експеримента који би му могао прекројити, довести у неки крој – његов народ
Глишић сматра да своме роду треба да послужи и својим пером. Он види злоупотребе у администрацији која ради са народом, и код зеленаша.
Јован Јовановић Змај играо је као сатирички песник значајну улогу, већу но што би се могло очекивати после процене његових стихова.
Коста Трифковић је добар техничар, и он покушава да критикује друштво али не зато што он има у томе некаквога моралнога интереса.
Нушић спада у писце који су од увек имали признање широке публике. Признање пак књижевних критичара он дуго времена није имао.
Стерија јетко примећује како та култура која долази не даје стварних вредности а уништава највеће, оне које су сачињавале српски народ.
Доситеј Обрадовић који са жаром прима идеје просвећености служи се у својој дидактици, комиком, благом шалом. Такви су сви добри дидактичари.
Доба са којим почиње велика борба о којој је реч јесте доба у коме комика и сатира долазе брже и природније до изражаја.
Речито износи Војвода Драшко да је она Црна Гора здравље а она Венеција – болест. Дакле, сасвим по страни од морала, од цивилизације,,.
Британско-ирска списатељица Ребека Вест била је позната по свом оштром перу, по својим романима и по вези са Херберт Џорџом Велсом.