Федерико Гарсија Лорка и читање уназад

Поделите

Федерико Гарсија Лорка (1898-1936) је најугледнији шпански песник 20. века, који је спонтаним стваралачким нагоном сјединио традиционалне вредности шпанске књижевности, народне баштине и модерне књижевности.

Федерико Гарсија Лорка и читање уназад; фото: Гемини ВИ

Лоркину поезију карактеришу три битне црте: артизам, утицај традиције и народних песама и лични, изразито страстан доживљај. Лорка је био и драматург и позоришни редитељ, а његова заоставштина се у Шпанији сматра националним културним благом.

Милоје М. Ракочевић у делу „Језик и стил у релацији са структуром и композицијом“ наводи да је Лорка вршио додатно кодирање својих дела природним кодом и за то наводи пример две његове приповетке, „Самоубиство у Александрији“ и „Усековање Јованове главе“ (1971.).

„Самоубиство у Александрији“ (или Суицидио ен Алејандриа ) Федерика Гарсије Лорке јеавангардна прозна песма написана 1928. године. Ова приповетка одражава његову личну патњу и помак ка „спиритуалистичком“ стилу писања, користећи оштре математичке низове бројева и калиграматске интеркалације како би представио трагичан крај.

У овој приповеци код је представљен декадским системом природних бројева којима су „насловљене“ мање целине дела, и може да се разреши само читањем приповетке уназад. Лорка је целине насловио паровима бројева 13-22, 12-21, 11-20… У задњој целини дао је шифру усправно написаног низа бројева 987654321, помоћу које је могуће разумети смисао дела и његову филозофско-поетску поруку.

Дакле, уместо традиционалне нарације, текст користи понављајуће, хипнотичке бројевне низове (као што су „13 и 22“, „12 и 21“) као структурне елементе. Овај математички ритам се гради ка коначном резултату нули, симболично представљајући смрт. [1, 2, 3, 4, 5]

Приповетка функционише као узнемирујуће, симболично истраживање очаја и романтичног одрицања. Научници често повезују његове неповезане, фрагментиране слике са Лоркином тешком личном и емоционалном кризом након прекида његове везе са вајаром Емилиом Аладреном.

Федерико Гарсија Лорка са Херманом Изабел у Гранади 1914.; фото: Википедија (бојено)

Другу приповетку је шифровао тако што је помоћу надигравања речима између Крститеља и црнаца нумерички створио слику троугла, а надигравањем обрнутим редоследом, слику троугла дату у одразу огледала. Писац затим скреће пажњу на одређене нумеричке законитости низа природних бројева, битне за разумевање приповетке.

Далибор Дрекић

извор: Милоје М. Ракочевић: Језик и стил у релацији са структуром и композицијом“, Стил, Београд, 2004.