Noir Désir – Ветар ће нас носити

Песма „Ветар ће нас носити“ говори о трагању за скривеном поруком која се преноси на ветру. А порука измиче у незаустављивом протоку времена, јер ветар и плима бришу трагове стопа.

Ветар ће нас носити; фото: pixabay/ЕLG21

Noir Désir је француска рок група из Бордоа, активна током осамдесетих, деведесетих и на почетку двехиљадитих (1980-2005, 2010). Имали су два златна и три дупла платинијумска албума и утицали су на бројне француске музичаре.

Њихов студијски албум, Des visages des figures из 2001. био је много тиши од претходних албума, али је веома добро примљен, продат је у више од милион примерака.

Група је добила пет номинација за награду Victoires de la Musique за 2001. годину, освојивши је и за најбољи рок албум године и за музички видео године за „Le Vent Nous Portera“ у сарадњи са француским/шпанским уметником Ману Чаом.

Ветар ће на носити

Не бојим се путовања,
Треба видети, треба пробати,
У елегантним покретима, дубоко у себи,
Тамо је све у реду,
Ветар ће нас носити.Твоја порука ка Великом Медведу
И путања кретања,
Гримизни тренутак
Чак и ако ничему не води, пролази,
Ветар ће то однети,
Све ће нестати, али
Ветар ће нас носити.Нежност и рафали
И ова рана која нас раздире,
Палата неких других дана
Од јуче и сутра,
Ветар ће их однети. Повезана генетика,
Хромозоми у атмосфери,
Таксији за галаксије,
А мој летећи тепих каже?
Ветар ће то однети,
Све ће нестати, али
Ветар ће нас носити.Мирис ишчезлих година
Које могу да ти покуцају на врата,
Бесконачност судбина,
Можемо ли задржати то што намећемо?
Ветар ће победити.Услед високе плиме
Сви плаћају своје дугове,
Одвешћу те у дубину своје сене,
Твој пепео
Ветар ће носити,
Све ће нестати, али
Ветар ће нас носити.

Једно схватање песме

Спот почиње отварањем старе књиге и трагањем за скривеном поруком која се преноси на ветру. А порука измиче у незаустављивом протоку времена, јер ветар и плима бришу трагове стопа.

Једини тренутак који опстаје је онај који чувамо у себи. Иако и њега носи ветар, он траје док траје наше сећање. То кратко путовање треба видети и доживети изнутра, где закони бескрајне и вечне васионе имају другачије важење.

Трагови које остављамо јесу наша сећања утиснута у генима и хромозомима, наш непрекинути генетски код који траје од давнина и стреми ка будућности. То су једине палате од вредности које можемо да изградимо, наши галактички таксији и летећи теписи. Њих ветар носи кроз бескрајне звезде и равнодушно време.

Далибор Дрекић

Сродни чланци:

Мериен у животу човека – Леонард Коен
Нобел добио Дилана, а Аристотел се запрепастио
Панк бубњар спасио древно сиријско појање
Милан Младеновић / Бранко Миљковић – Између два дана
Изгубљена генерација
Ник Кејв „Песма јецаја“
Никодемус – Тајна живота
Авичи – Пробудите ме
Кад падне мрак – Тито и Тарантула