Рашку земљу љута тама притиснула – Коледо
На туцин дан пре сунца покупе се све столице, клупе и остале справе за седење, па оставе на таван или у какву стају. Тај дан убија се печеница
Коледо
Српска народна поезија у „путним белешкама“ руског конзула
Руски конзул Иван Степанович Јастребов, крајем 19. века нашао се на источнику српске народне поезије (Призрен, Пећ, Морава, Дебар)
Сива Жива и Јак-цар у Серберији – Откуд Индија у колективном памћењу Срба?
У коледарској песми велике старине богиња Жива, која се поистовећује са голубицом, преноси Србима вољу Триглава из далеке Индије.
У Бога су вунене ноге, а гвоздене руке
пословица „У Бога су вунене ноге, а гвоздене руке“ даје нам један драгоцени податак из наше старе религије.
Коледо – једна реч која се смеје званичној историји и лингвистици
Да ли је порекло речи календар заиста латинско или су српске речи „коледо“ и „коледар“ старије и позајмљене из српског у латински језик?
