Како је Хајприх Хаузер доживео српско гостољубље

ПОДЕЛИТЕ

Немачки путописац и новинар Хајприх Хаузер прошао je 1937 и 1938  „осам балканских држава“ Запажања са тих путовања објавио је 1938. године у путописном извештају „Југоисточна Европа се пробудила“ (Süd-Ost-Europa ist erwacht).

Слава, Домаћинство, Гостољубље

Српска слава, гравура из 1886.

У записима са ових путовања налази се и један занимљив детаљ о српском гостољубљу:

Они су можда најгостољубивији народ света.

Један Србин осуђен на смрт био je на стратишту питан да ли je икад раније био у тако страшном положају,

„Да, једном ми je дошао гост а нисам имао чим да га почастим“.

О народу је Хаузер написао и следеће:

„Имао сам осећање о апсолутној честитости, о пуном поверењу ових људи; то je било осећање које ме није преварило“…

Хаузер је доживео управо оно што и саме српске речи гостољубље и гостољубивост значе. Ове сложенице много говоре о схватању и прихватању госта у Срба. Гостољубље је одвајкада једна од бројних врлина која краси наш народ.

„У многим народним песмама и причама величају се гостољубивост и милосрдни однос, саосећање према сваком ко је у невољи, незаштићен или сиромашан.“

„Гостољубивост не занемарујте, јер су неки, и не знајући, угостили анђеле.“

Јеврејима 13:2 НСПЛ

Хајнрих Хаузер

Хајнрих Хаузер

Хајнрих Хаузер (Моја фарма на Мисисипију, 1945-1948)

Хајнрих Хаузер (Heinrich Hauser, 1901-1955) је био немачки писац, новинар и фотограф. Пријавио се у немачку војску последњих година Првог светског рата. Од тада је задржао своју страст према мору и путовањима. У годинама 1922–1924, Хаузер је био поморац и морнар на трговачким бродовима на Медитерану, као и на путовањима у Аустралији и Источној Азији. Године 1925. Хаусер је постао запосленик Франкфуртер Цајтунга. Написао је бројне есеје, путописне репортаже и романе, међу којима и путописни извештај „Југоисточна Европа се пробудила“ (Süd-Ost-Europa ist erwacht, 1938). Посебно га је занимао однос људи и технологије, града и села. Сматра се представником Нове објективности и био је посебно успешан код публике као надарени приповедач 1930-их. Године 1928. добио је награду Герхарт Хауптман за књижевност за свој други роман Браквасер.

Извори: Лазо М Костић – Срби у очима странаца 1 – 1968; Википедија

Сродни текстови:

Никита Станеску – Срби
Сергеј Јесењин о Србима
Србија (Хелен Ли Рид, 1915.)
Виктор Иго – За Србију
Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.
Срби су највећи борци и демократе Европе – Рут Мичел
Српска се душа не да сецирати – Женина Клапје
Српске војничке приче Хенрика Ангела
Теодосије Мангала о Србима и Србији
Алфонсо Рејес о Србима и Србији
Хенрик Аугуст Ангел – Другови! Косово! Косово!
Српско Светосавље равноапостолско – Френсис Конт
Фридрих Гризендорф – О Српском витешком духу
Храбри и срчани српски народ – Фидрих фон Таубе
Срби верују у снагу разлога и права (Ернест Дени)
Косово је духовна ствар, а духовне ствари сметају – Франц Вебер
Срби имају славну, херојску прошлост – Нобеловац Карл Шпителер
Реч у славу Србије – Жан Дитур
Храброст, човештво и заклетва Срба – Адам Мицкјевич
Јозеф Холичек – Између царства земаљскога и царства небеског
Француз о српској војсци и Србима 1913. године
Алберт Ајнштајн открио кафану и Србе као генијалан народ
Ребека Вест о Србији и српском сељаку
Максим Горки у Србији – Срби су исто толико Руси колико и ми
Достојевски о Србима: Неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција…

Сатиричне текстове, афоризме, епиграме, поезију, кратке приче и палиндроме можете прочитати и на страници Краткословље.

Поделите


Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.