Тројанов Град на Церу и вампирске легенде

ПОДЕЛИТЕ
Тројанов/Трајанов Град је тврђава на планини Церу која се приписује митском бићу цару Тројану/Трајану. Данас је могуће видети остатке некадашњег одбрамбеног зида до којег се стиже шумским путем на 800 метара од асфалтног пута који води ка планинарском дому „Липове Воде“.
Замак, Тројанов Град

Замак; фото: pixabay/Henryk Niestrój

Према изворним причама, Тројан је био демон који је живео у свом двору у забаченој шуми, а када падне ноћ он би изашао и обљубљивао би девојке и жене које су живеле у његовој близини. Он се једино плашио сунчевих зрака који га могу спржити и нанети му веће повреде.

Живео је у свим порушеним и разрушеним градовима који су били смештени у шумама, који су били препуни бића сличних њему, то су била разна демонска бића која на први поглед утерују језу.

Неки аутори упућују на аналогију са римским царем Трајаном, што указује да је словенско постојање на Балканском простору много раније него што то наводи званична историја. Други аутори Трајана виде као модификацију бога Триглава, јер се Тројан приказивао са три главе у изворним причама као коњаник у ноћи који има страх од сунца.

Трајан се често приказивао са магарећим или козијим ушима. Познато је и једно дело о демону (цару) Тројану : У цара Тројана козије уши.

Трајан, Тројан, Тројанов Град - Остаци римског утврђења из трећег века нове ере

Тројанов Град – Остаци римског утврђења из трећег века нове ере, аутор Саша Драгојевић; Vikipedija/Chelik

https://www.pngwing.com/

Дације Трајан (Gaius Messius Quintus Traianus Decius, Сирмијум око 201. – Абрит, 1. јул 251) био је прва личност са територије данашње Србије, која се уздигла на римски престо. Рођен је у околини Сирмијума, у селу Будалија (данашњи Мартинци), у провинцији Доњој Панонији, на тлу данашње Србије.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Aureus-Trajan_Decius-RIC_0029a.jpg

Златни новац са ликом цара Трајана Деција; фото: Википедија

Трајанов култ код нас најчешће се везује за рушевине замкова и утврђења овог римског цара. Њих је народ сматрао уклетима, због чега је Трајан постао демон рушевина.

Легенду о демону (вампиру) Трајану који је ноћу излазио из своје тврђаве крај Шапца да сексуално спопада младе девојке забележио је Вук Караџић. Трајан се у тврђаву морао враћати пре изласка сунца, да не би био спржен његовим зрацима. Једнога дана су сељаци петловима одсекли језике и Трајан није био упозорен да свиће, због чега је спржен.

У Вуковом Речнику је записана једна српска легенда о богу (или демону) Тројану, која је занимљива због повезивања Тројана са Сремом, будући да се зна да је римски цар Деције Трајан рођен у Срему. Део легенде, који је нама занимљив, каже: „На планини Церу у околини Шапца, у близини Тројановог града, живео је Тројан. Сваке ноћи, ишао је он у Срем код какве жене или девојке“.

Сличну легенду можемо наћи и у Милићевићевој Кнежевини Србији: „У једном замку на планини Церу живео је цар Тројан“. Такође, у српском народу постоји веровање да најбољи јунаци потичу од демона Тројана, змајева и вила.

И троглави демон Трајан са планине Цер, који је једном главом гутао животиње, другом људе, а трећом рибе такође је спржен сунчевим зрацима приликом покушаја да се пре зоре домогне свог утврђења.

Литература:

Александар Дероко, Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Просвета, Београд, 1950.
Ненад Гајић, Словенска митологија, Лагуна, Београд 2011.
Веселин Чајкановић, Стара Српска религија и митологија, Београд 1994.
Сретен Петровић, Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалима, Београд 2015.
Спасоје Васиљев, Словенска митологија, Србобран, 1928.
Др. Јосип Мал, Историја словенског народа, Љубљана 1939.
Тимар Мерсебуршки, Хроника, 1012–1018
Хелмонд, Хроника Словена, 1171.
Повест минулих лета или Несторова хроника, XI. век

Извор: Википедија

Сродни чланци:

Пређашњи људи
Вилинско или врзино коло
Време кад су виле господариле пространствима
Баук у српским веровањима
Таласон – тајанствени чувар грађевина
Црногорске владике против вештица
Омаја
Код нас и чума слави славу – Ово је чумина слава
Воденице Божје и Ђавоље
Немушти и козарски језик у српском народном предању

Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома

Поделите


Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.