Вера наша Православна

Поделите

Наша Вера Православна од Србије до Украјине и Русије, у најлепшим извођењима.

Вjера вечна, вjера славна, вјера наша Православна; фото: Гемини ВИ

Ево сигурног компаса на узбурканом мору нашег вртоглавог овоземаљског живота. Ево светих, дивних и златних примера за углед, за подражавање, за дивљење које нам пружају наши Светитељи и песме које су у народну душу Бога уселиле, да се њима напајамо, да се њима поносимо, да са њима идемо у једну светлију и лепшу будућност.

Ево Духовне лире, другог Јеванђеља у наше куће, у наше породице, да се освеже, да се оснаже и снабдеју духовном храном и снагом и успешно корачају Христовим путем који води у вечно блаженство, бољи и лепши живот.

„Православна народна хришћанска заједница Шабац“ у предговору (првог електронског издања) збирке „Духовна лира“ епископа Николаја Велимировића

У Београду, 2003. године

Вера наша Православна

Вера вечна, вера стара,
Вера наших светих цара,
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна!

Вера пука и кнезова,
И народних витезова.
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна!

Витезе је изродила,
И свеце је одгојила.
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна!

Срце блажи, вољу снажи,
Ко још бољу од ње тражи.
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна!

Вера ова души прија,
И разуму људском сија.
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна!

Народ Србски просветила,
Земљу Србску осветила.
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна!

Народ Русски просветила,
Земљу Русску осветила.
Вера вечна, вера славна,
Наша вера Православна!

Свети Владика Николај Велимировић (Песме Богу и роду)

Вјера наша, вјера стара[а] је српска православна духовна песма, коју је написао владика Николај (Велимировић) и објавио у књизи Духовна лира.

Владика Николај је кроз овај текст сажето и јасно изразио православну веру као темељ српског идентитета, наглашавајући њену улогу у стварању светитеља, витезова, владара и у очувању народа кроз векове. Песма није писана као литургијска химна, већ као духовно-родољубива поема, намењена народу, разумљива и снажна у поруци.

Посебан значај песме је у истицању православног јединства, јер се поред српског помиње и руски народ, што одражава став Владике Николаја о заједничком духовном корену и братству православних народа.

Песма је први пут званично студијски снимљена у аранжману Љубе Нинковића, објављена је на од стране Друштва српско-руског пријатељства са Иваном Жигон 2008. године на албуму под називом Ој Косово, Косово, упоредо са видео спотом.

Жигон изводи песму у пратњи дечијег певачког ансамбла Косовски божури, музичким саставом Ступови, хором Светог Јована Дамаскина из Санкт Петерсбурга и Адријаном Гусејновом.

Музички састав Ступови – Вјера наша Православна
Адриан Гусејнов Ивана Жигон, Стефан – Стево Жигон
Аранжман: Љуба Нинковић
Хор Светог Јована Дамаскина Санкт Петерсбург
Косовски божури Косово и Метохија
Диригенти: Ирина Болдишева и Гаврило Кујунџић
Друштво српско-руског пријатељства и Телеком Србија

Такође, изводи је и Даница Црногорчевић.

вечано обиљежавање четврте годишњице од освећења храма Христовог Васкрсења у Подгорици, 07.10.2017. године. Изведено уз пратњу СПД Јединство из Котора, диригент – ђакон Михајло Лазаревић.

Песма је популарна и међу свештенством и верницима Руске православне цркве у Русији, Белорусији и Украјини, где је митрополит Украјинске православне цркве, Јонатан (Јелецких), препревао песму на руски и украјински језик.

Такође, руска уметничка група Ларго је снимила ову композицију у поп верзији.

Уметничку групу чине трио Владимир Соколов, Владислав Судаков и Александар Порозни, солисти хора Краснодарског краја под управом народног уметника Русије Олега Газманова.

Најстарији манастири Косова и Србије са јединственим фрескама у новом видео споту праћеном легендарном српском песмом „Наша вера“ у извођењу ансамбла „Ихтис“.

„Віра вічна, віра славна“ (кліп жестовою мовою)/ Faith everlasting faith glorious

ВИДЕО ЗА МЛАДЕ НА УКРАЈИНСКОМ (ЗНАКОВНИ ЈЕЗИК). ГЛАС ТВ КАНАЛ, КИЈЕВ

Такмичење и фестивал словенских народних песама „Оптино пролеће“

„Ова етно рок обрада има за циљ да очува изворни текст и његову поруку, али и да га приближи савременом слушаоцу кроз модернији музички израз. Смисао обраде није промена, већ оживљавање духовног и етно наслеђа, како би оно наставило да живи и ван књига и старих записа.“