Пророци

У библијској „Књизи Откровења“ и „у Књизи о Царевима“ описује се повратак овог старозаветног неумрлог пророка који се као и Енох вознео у небеса Богу да тамо сачека Судњи дан.

Икона са приказом Ватрених Кочија Светог Илије у „Музеју Византијске Уметности“ у Атини у Грчкој

Назив „Живи светац“ овај пророк је заслужио по заветном предању зато што је као, истрајни и ватрени борац за Божју Реч међу Јеврејима и другим народима и жесток противник и уништитељ Балових многобожачких храмова, заслужио да по вољи Божјој, буде поштеђен од умирања и уместо тога буде узнет у небо ватреним Божјим кочијама као један од 2 старозаветна пророка (претходио му је Енох) који су се живи представили Богу на небесима.

30.Поглавље „Књиге Откровења“ Јована Богослова предвиђа повратак оба старозаветна Пророка и Еноха и Илије у последње време владавине Антихриста на земљи као последњу опомену и одвраћање верних од прихватања жига Антихристовог на десну руку и чело:

„11; 3 – 4 – И даћу двојици сведока мојих у прорицаће хиљаду и двеста и шездесет дана, обучени у вреће. Ови су две маслине и два свећњака што стоје пред Господаром земље….

11; 5 – 6 – И ако им ко учини неправду, огањ излази из уста њихових и прождире непријатеље њихове; и ко им буде хтео учинити неправду, он мора тако погинути. Ови имају власт да затворе небо, да не падне дажд на земљу у дане њихова пророковања; и имају власт над водама да их претварају у крв, и да ударе земљу сваком муком кад год буду хтели.“

У Књизи Откровења се даље описује и њихов сукоб са Антрихристом и њихово погубљење :

„11; 7 И када сврше сведочење своје, звер што излази из бездана учиниће рат с њима и победиће их, и убиће их. И телеса њихова оставиће на тргу великога града који се духовно зове Содом и Египат, где и Господ њихов би распет.“ …“

11; 9 – 10 – И људи из народа и родова и језика и племена гледаће телеса њихова три и по дана, и неће допустити да се тела њихова положе у гроб. И становници земље радоваће се због њих и веселиће се и дарове ће слати једни другима, јер ова два пророка мучише становнике земље.“

Улога старозаветног пророка Илије у последњим временима и у старозаветним хроникама му је обезбедила место великог поштовања једнако и код хришћана и муслимана, уз велики број народних легенди које је сви они, у различитим верзијама, до данас преносе у усменој народној традицији.

А књиге заветне о њему кажу да је био „Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје. Св. Илија је био родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозван Тесвићанин. Кад се Илија родио, отац његов Савах је видео анђеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То је било протумачено као предзнак Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се.

У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова.

Руска икона са једним од традиционалних иконографских приказа Светог Илије из 16. в. експонат „Московског Музеја Историје“ у Русији

Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу. Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу. Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. (2. Књига Царева, погл. 11 :“ И кад иђаху даље разговарајући се, гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија отиде у вихору на небо.“ ) На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу. Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11) „

(реф.линк хттпс://www.православнацрква.цх/…/02-08-црквени-календар.хт… ) и

Српска Православна Црква слави његов дан сваке године 2. августа (када се уобичајено, баш као што је то случај и ове године чују громови са неба – јер то поскакују његове ватрене кочије на небесима…), а Католичка Црква му је посветила 20. јули.

Старозаветни наратив и детаље о Пророку Светом Илији можете прочитати из пера Архимандрита Јустина Поповића у исечку из дела „Житија светаца“ 

Катарина Крстић

Извор: Православна црква / Црквени календар, Башта Балкана