Човекољубиви владар је непобедив

Поделите

Прича „Човекољубиви владар је непобедив“ представља један од кључних текстова из Менцијевог дела (Менг-це), једног од најважнијих конфучијанских списа. Овај дијалог између краља Лианг Хуија (владара државе Веј, познатог и као краљ Хуи од Љанга) и филозофа Менција савршено илуструје суштину конфучијанске политичке филозофије.

Човекољубиви владар је непобедив; фото: Гемини ВИ

Менције не нуди краљу војне савете, стратегије маневрисања или дипломатске трикове, што је било очекивано у „Периоду зараћених држава“. Уместо тога, он му нуди моралну политику.

За Менција, легитимитет владара не потиче од силе, већ од његовог односа према народу. Владар који је „човекољубив“ брине о основним потребама својих поданика (храна, сигурност, породични склад).

Менције везује морал за економију. Смањење пореза и обрада земље нису само хумане мере, већ темељ стабилне државе. Када народ није гладан, он је лојалан.

Човекољубиви владар је непобедив

Краљ Лианг Хуи се жалио Менцију: “Држава Јин је одувек била најјача држава у поднебесју, то је опште позната ствар.

Али, откад сам ја на власти, на истоку смо поражени од државе Куи, ту сам изгубио најстаријег сина; на западу нам је држава Куин заузела 700 лија територије; на југу трпимо понижења од стране државе Цху.

Много се стидим због свега тога и не знам како да се искупим пред свим пострадалима у ратовима.

Краљу Лианг Хуи-у Менције на то одговара:

„Онај ко има само 100 лија земље може да постане краљ поднебесја.

Према народу треба да водите политику човекољубља, да умањите казне, смањите порезе, дубоко преорете земљиште, и искорените коров.

Младе људе треба да мотивишете да у слободно време негују свој морал у смислу оданости према родитељима и старијима, како у породици тако и у друштву, и они ће бити спремни да се супротставе војскама држава Куин и Цху.

Има држава које не брину о своме народу и сељацима, па народ не успева да одгоји довољно жита и поврћа да прехрани своје родитеље, родитељи трпе хладноћу и глад, а породице се распадају.

Ви, краљу, треба да нападнете такве земље које не брину о свом народу, тада Вам је победа загарантована.

Зато се каже „владар човекољубац је непобедив, надам се да Ваше Височанство неће много оклевати у избору свог правца.“

Са кинеског превела Наташа Костић

Украс 1

Краљ Лианг Хуи се жали на војне поразе и територијалне губитке, гледајући на свет кроз призму „реалистичне“ моћи. Менције окреће ту перспективу наглавачке:

После песама Да Меија (Рен Сјонга); фото: Википедија

Он тврди да ако владар стекне љубав народа, тај народ ће се борити за свог владара као за своју породицу. То је много моћније од војске натеране у рат присилом или страхом.

Појам „непобедив“ овде није апсолутна војна супериорност, већ морална позиција. Владар који брине о људима нема непријатеља, јер народ других држава, исцрпљен лошим владарима, неће пружати отпор „човекољубивом владару“, већ ће му похрлити као спасиоцу.

Да би се освојило поднебесје, прво се мора уредити сопствена кућа. Менције каже да се са 100 лија (мала територија) може владати светом, под условом да је та територија морално уређена.

Морал није издвојен из политике – он јесте политика. Образовање младих (оданост, поштовање старијих) није само породична вредност, већ начин да се створи стабилно и дисциплиновано друштво.

Менције индиректно сугерише да ако владар не брине о народу, он губи „Мандат неба“. Такав владар постаје тиранин, а против тиранина је, према Менцију, чак дозвољено (и пожељно) подићи устанак.

Ова прича је класичан пример конфучијанског хуманизма. Менције учи краља да власт није привилегија за уживање или средство за ширење моћи, већ одговорност. „Човекољубиви владар је непобедив“ значи да када владар постане мајка и отац свом народу, народ постаје његов најјачи штит.

Приредио: Далибор Дрекић

Извор: Кроз простор и време