Српско бродовље на мору јадранском (Ј. Ј. Змај)
„Српско бродовље на мору“ јадранском је песма Јована Јовановића Змаја објављена у новосадском часопису Стармали 20. октобра 1887. године.
Јован Јовановић Змај
Абуказемов шаљиви календар
Абуказемов шаљиви календар био је пародија тзв. прогностикона, популарних штампаних предвиђања „звездара“ или астролога.
Змај као сатирични песник
Јован Јовановић Змај играо је као сатирички песник значајну улогу, већу но што би се могло очекивати после процене његових стихова.
Палиндроми за децу (Невенчица, 1986.)
У часопису за децу Невенчица из 1986. године, у одељку званом „Разнолије“ представљени су српски палиндроми за децу преко речи и израза.
Каламбури и загонетке чика Јове Змаја
Змај је гајио је наклоност ка хумору и сатири, Његове шаљиве песме, каламбури и загонетке ушли су у српско народно биће.
Јован Јовановић Змај – Рузмарин
„Рузмарин“ је једна од оних Змајевих песама у којима се на суптилан, готово бајковит начин преплићу природа, љубав и фолклорна традиција
О љубопитљивости и питољубивости
О свакој животној згоди измислила би се брзопотезна чикарма, али ипак је највише било шала и шалајки о „снази и мудрости које на уста улазе“
Краљица Наталија писала афоризме, а Милош Обреновић наручивао карикатуре
Краљица Наталија Обреновић објавила је 1897. књигу афоризама и то је прва сатирична књига представљена на књижевној вечери у Београду.
Прве разгледнице у Србији – Уметност дописивања
Настанак разгледница у нашој средини кореспондира с појавом филма, док им је велика претходница и основа у 19. веку била фотографија
Уз’о деда свог унука – музичка интерпретација у Њујорку 1916.
Пјесму Јована Јовановића Змаја “Деда и унук“ компоновао је српски композитор Јосиф Маринковић (1851-1931), један од највећих наших композитора с краја 19. и почетка 20. вијека. Пјесма под насловом “Уз’о деда свог...
Никола Тесла као преводилац Змајевих песама
Тесла и Змај срели су се приликом једине Теслине посете Београду, 2. јула 1892. године, када је у Београду организован свечани дочек.
Како је створен Дед Мраз да би се уклонио Свети Никола
Словенски Дед Мраз настао је у Русији на основу руске прехришћанске легенде о злом старцу који доноси зиму и мраз и залеђује људе, а одводи неваљалу децу
Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”
Када је његов цртеж одобрила редакција „Змаја“, израда разгледница у бакрорезу поверена је познатом бечком резбару Валдхајму.
Како разликовати волове од посланика – сатира 19. века
Тадашњи српски писци, обдарени жицом хумора и сатире, стварали су махом у форми комедије и шаљиве приповетке
Како је Чика Јова постао Змај
Један од највећих српских лиричара Јован Јовановић постао је Змај, не због митског бића, него игром речи насталој у занимљивој игри случаја
Игре речима у српској књижевности
Значајна година за игре речима је 1821. када је у Бечу изашао алманах Забавник Димитрија Давидовића, који је садржао 22 српске загонетке
Магични квадрат у српској књижевности од средњег века до данас – Крајегранесије
Српски магични квадрат налазимо у Жефаревићевој Стематографији, Орфелиновој Калиграфији и Поздраву Мојсеју Путнику, Код Змаја, Стерије…
