Уз’о деда свог унука – музичка интерпретација у Њујорку 1916.

Пјесму Јована Јовановића Змаја “Деда и унук“ компоновао је српски композитор Јосиф Маринковић (1851-1931), један од највећих наших композитора с краја 19. и почетка 20. вијека. 

Пјесма под насловом “Уз’о деда свог унука“ снимљена је 28. децембра 1916. године у Њујорку у извођењу Соње Симић (мецосопран) уз пратњу Краљевског оркестра којим је дириговао Розарио Бурдон.

Деда и унук

Слепи гуслар преноси традицију (Непознати аутор из 19. века; Народни музеј Србије); фото: Википедија/Sadko.

Уз’о деда свог унука,
Метн’о га на крило,
Па уз гусле певао му
Што је негда било.

Певао му српску славу
И српске јунаке,
Певао му љуте битке,
Муке свакојаке.

Деди око заблистало,
Па сузу пролива,
И унуку своме рече
Да гусле целива.

Дете гусле целивало,
Онда пита живо
„Је ли, деда, зашто сам ја
Те гусле целив’о?“

„Ти не схваташ, Српче мало,
Ми старији знамо
Кад одрастеш, кад размислиш,
Каз’ће ти се само!“

Јован Јовановић Змај (1872)

Послушајте ову прелијепу изведбу:

http://https://www.youtube.com/watch?v=VVqyj5ehE-c

Узо деда свог унука

Музика: Јосиф Маринковић (1851-1931),
Текст: Јован Јовановић-Змај (1833-1904),
Снимљено у Њујорку, 28. децембра 1916. године,
Вокал Соња Симић, уз пратњу Краљевског оркестра,
Под диригентском палицом Розарија Бурдона.

Софија Соња Симић

Софија Соња Симић (девојачки Седмаков) била је српска оперска и концертна певачица (мецосопран, алт). Студирала је на Бечком конзерваторијуму, а по дипломирању потписала је петогодишњи уговор са Франкфуртском опером.

Певала је као солиста у оперским кућама у Хајделбергу, Франкфурту на Мајни и Стразбуру. Соња је имала непрекидну сарадњу са Народним позориштем у Београду, а наступала је више пута и у родном Новом Саду.

Из „Извештаја српског болничког фонда и друге посебне ратне помоћи за Србију“ (1917.) сазнајемо да је певала низ концерата у САД за прикупљање средстава за помоћ својим сународницима.

Приредио: Расен

Сродни чланци:

Јован Јовановић Змај – Рузмарин
Како разликовати волове од посланика – сатира 19. века
Први забрањени српски сатирични часопис „Јужне пчеле“ 1852.
Никола Тесла као преводилац Змајевих песама
Прва разгледница на свету штампана је 1871. у редакцији часописа „Змај”
О љубопитљивости и питољубивости
Како разликовати волове од посланика – сатира 19. века
Чика Јова Змај
Змај као сатирични песник
Каламбури и загонетке чика Јове Змаја

Наше објаве можете пратити на страници Palindromary и на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X, Линкедин, и фејсбук страницама Краткословље и Свет палиндрома