Француска

“Српски дан“ у Француској 1916.

Током Великог рата установљени су добротворни дани са циљем прикупљања помоћи борцима, жртвама рата и њиховим породицама. У дану посвећеном одређеној сврси, школска дјеца, жене из Црвеног крста, чланови разних добротворних друштава и други волонтери прикупљају помоћ на улицама француских градова. Од почетка рата француска штампа преноси све шта се дешава на српском фронту.

Плакати за организовање помоћи Србима, Српски дан у Француској 25. јуна 1916.

Први Српски дан организован је 26. марта 1915. за школе у Француској. Тада је у свим француским школама, од основних до универзитета, одржан Српски школски дан. Француско министарство просвјете у ту сврху објављује информативне билтене о српској историји и информације о учешћу Краљевине Србије у рату који се дистрибуирају по школама. Француски учитељи и професори тога дана причали су о историји Србије својим ђацима и сакупљали прилоге за српску ратну сиротињу. Сљедеће године 25. јуна у цијелој Француској обиљежен је велики Дан Срба, уочи годишњице Косовског боја, а у знак солидарности са напаћеном Србијом.

За тај дан израђени су плакати, медаље, значке, беџеви и заставице који ће послужити за прикупљање помоћи српском народу. Многи француски умјетници радили су плакате за ову прославу и организовано прикупљање новчаних средстава.

Медаља “Gloire aux Serbes“ (Слава Србима) је комеморативна медаља која је израђена у Француској у добротворне сврхе за Српски дан 25. јуна 1916. у част неустрашивом српском народу који се након инвазије Централних сила на Србију у зиму 1915/16. године и након великих патњи и огромних страдања нашао прогнан заједно са српском војском, повлачећи се преко завејаних планина Црне Горе и Албаније, на Крфу у Грчкој. Осим одавања почасти Србима, ове медаље су служиле за прикупљање средстава за српске избјеглице.

На једној страни медаље приказан је пар, српски војник са пушком у руци и жена са дјететом у наручју који симболично представљају српску поворку у Албанској голготи у зиму 1915/16. године. Ту се налази и натпис “GLOIRE AUX SERBES“ (Слава Србима) и потпис А. BARGAS који се односи на Арманда Баргаса који је у то вријеме креирао разне медаље највише у Арт ноувеау стилу. На наличју медаље су француски и српски грб са ознаком године 1916.

Још једна медаља која је обиљежила Српски дан 25. јуна 1916. у Француској, такође је допринос добротворном фонду за помоћ српским избјеглицама након тројне инвазије на Србију током Првог свјетског рата.

На лицу ове медаље се налази српска круна и двоглави орао са натписом “JOURNEE SERBE“ (Српски дан), испод круне су ликови краља Петра I и престолонасљедника Александра, а одмах испод њих је натпис “GLORIEUX DEFENSEURS DE LA LIBERTE SERBE 1914-1915” са истим текстом и на српском језику (СЛАВНИ БРАНИОЦИ СРПСКЕ СЛОБОДЕ 1914-1915) и жигом “TSM LORDONNOIS GRAVEUR EDIT”. На наличју ове медаље је српски двоглави орао, а у његовом средишту штитови савезника уоквирени натписом “GLOIRE AUX INTREPIDES HEROS SERBES” (Слава храбрим српским херојима).

Овакве медаље су се називале  “Médailles de journée”, а на стотине њих су произведене у Француској за вријеме Првог свјетског рата. Израђиване су од разних материјала и имале су различите облике. Ове, Србима у част, данас се налазе махом у колекционарским збиркама, француским музејима, а могу се наћи и на разним онлајн аукцијама.

 

Сања Бајић

Француз о српској војсци и Србима 1913. године

Током Првог и Другог балканског рата 1912-1913. године штампан је у Београду, у Краљевини Србији, једном седмично специјализовани часопис посвећен овим сукобима који су се практично стопили у један. Лист се називао „Балкански рат у слици и речи“.

Српска војска у Балканским ратовима

У претпоследњем издању листа „Балкански рат у слици и речи“, у броју 39, један од чланака бави се изјавама страних стручњака о нашој ондашњој војсци. Тамо је о српској војсци један Француз написао:

„— Српска војска је, по моме мишљењу, најозбиљнија и најбоља војска на Балкану… Ја могу да говорим са толико више независности и у толико боље, што сам пратио борбе свих главних балканских војсака.

Србин је од истог грубог и примитивног штофа као и Бугарин, и са исто толико издржљивости у трпљењу и храбрости пред смрћу, али он има над Бугарином једно огромно морално преимућство: Србин је, у пуном добром смислу те речи, цивилизовано биће. Он је финији, интелигентнији, вештији да маневрише но његов противник, а ипак уноси исто толико храбрости и бујности.

То није Монгол, него Словенин. У организацији трупа осећа се то више духовно стање. Организација је безмерно брже схваћена. И команда, из истих разлога, изгледа ми да показује исту надмоћ.“

Извор: Србадија, Магацин

Српске победе у великом рату 1-4 у француском историјском часопису

У француском часопису „Champs de bataille“ објављена је серија чланака о српским победама у првом светском рату (1914-1918). Аутор ових чланака је наш пријатељ и сарадник историчар Стефан Ботеро.

Стефан Ботеро је одушевљен улогом српске војске у првом светском рату и веома поносан на француско-српско савезништво. У првом делу тема су битке из 1914. године.

Чланак о српским победама у првом светском рату, обајвљен је у историјском часопису Champs de bataille (што дословно значи бојиште), бр. 55 (07. јануар 2015): под насловом „La Première Guerre balkanique – Les victoires serbes“.

У четвртом делу његове серије о српским победама у првом светском рату рату говори се о другом аустроугарском освајању и о Колубарској бици. Ови догађају детаљно су описани на 22 стране часописа. У чланку су истакнуте три дигресије означене плавом бојом.

Прва дигресија се односи на 1300 каплара, друга говори о српском санитету 1914. године, а трећа о зверском понашању аустроугарске војске током освајања Србије.

Сва четири чланка Стефан Ботеро је написао на основу српских и француских извора, због тога што је аутор желео да представи и српско и француско виђење ових догађаја.

Цео чланак на француском језику носи назив:

Stéphane Bottero – La deuxième invasion austro-hongroise, Serbie 1914, échec à l’empire.

Champs de bataille бр. 59. март 2015.

Страна 74-95

Приредио: Далибор Дрекић