Срби верују у снагу разлога и права (Ернест Дени)
Француски историчар Ернест Дени, написао је научну студију о Србима. Истичући њихове специфичне карактеристике мане и врлине, он између осталог пише:
Срби верују у снагу разлога и права (Ернест Дени); фото: Гемини ВИ
Срби имају и своје мане, које су истовремено производ и њиховог темперамента и њиховог васпитања. Њихова воља, посебно у добру, није постојана, њихово неповерење се брзо буди и догађа се да они доносе одлуке без много размишљања и намах се одмах покају.
Њих могу лако да занесу звучне речи и привидне оптужбе, при чему заборављају учињене заслуге, више су способни за хедонизам него за размишљања, и пошто су пуни извора елана, они лако верују, попут Француза, да ће се њихове грешке лако исправити.
Њихове међусобне свађе и њихова несталност пружале су аргументе против њих њиховим суседима Немцима и Мађарима, којима је стало до тога да мане Срба увећају.
Њихови непријатељи не запажају или неће да запазе више квалитете српског човека, његову савитљивост прекаљену дугим испаштањима и подношењу мука, финоћу и оштрину његове интелигенције а надасве постојаност његовог идеализма и солидност његове вере, које се одржавају кроз векове упркос повремених осцилација.
Ветрови брчкају површину реке, али јој ток не мењају. Срби имају чудну, достојну дивљења, врлину, они верују у снагу разлога и права: према речима апостола они се надају противно свим надама. Нада Србе не напушта ни онда када сви остали мисле да нема места никаквим надама.
Ернест Дени
Ернест Дени, француски историчар
Ернест Дени
Ернест Дени (1849–1921) је био француски историчар, стручњак за Немачку и Бохемију и одиграо је важну улогу у оснивању чехословачке државе 1918. године. Заједно са Лујем Лежером , сматра се једним од најцењенијих историчара словенског света 20. века у Француској.
Догађаји његовог времена (ратови на Балкану, а затим и избијање Првог Светског рата) мобилисали су сву његову енергију у одбрани једног циља: ослобођења словенских народа од Хабзбуршког царства .
Године 1916, Томаш Гарик Масарик и Едвард Бенеш основали су Национални комитет за чешке вештине у Паризу, а готово истовремено Луј Ајзенман, Луј Леже и Ернест Дени основали су Национални комитет за студије, који се такође залагао за независност чешке државе.
Године 1918, француска влада је створила чехословачке легије. 28. октобра 1918. у Прагу је проглашена Чехословачка Република.
Многи његови ставови одражавају узнемирену атмосферу француског друштва на прелазу из 19. у 20. век. Узрок Тридесетогодишњег рата видео је углавном у језуитској завери. И трудио се да је разоткрије и осуди.
Ернест Денис је предавао два семестра 1919. и 1920. године у Београду и Прагу.
Након Денисове смрти, чехословачка држава је купила његову кућу у Паризу како би основала институт за славистику.
Извор:
Лазо М. Костић, Том 5, „Срби у очима странаца” књига II, (ЗИПС-СРС) Земун, 2000, стр. 347.
Ernest Denis, La Grande Serbie, 1915.
Приредио: Далибор Дрекић
Сродни текстови:
Никита Станеску – Срби
Сергеј Јесењин о Србима
Хандриј Зејлер – Где је Србима родни завичај?
Виктор Иго – За Србију
Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.
Срби су највећи борци и демократе Европе – Рут Мичел
Српска се душа не да сецирати – Женина Клапје
Српске војничке приче Хенрика Ангела
Теодосије Мангала о Србима и Србији
Алфонсо Рејес о Србима и Србији
Хенрик Аугуст Ангел – Другови! Косово! Косово!
Српско Светосавље равноапостолско – Френсис Конт
Фридрих Гризендорф – О Српском витешком духу
Храбри и срчани српски народ – Фидрих фон Таубе
Косово је духовна ствар, а духовне ствари сметају – Франц Вебер
Срби имају славну, херојску прошлост – Нобеловац Карл Шпителер
Реч у славу Србије – Жан Дитур
Храброст, човештво и заклетва Срба – Адам Мицкјевич
Јозеф Холичек – Између царства земаљскога и царства небеског
Француз о српској војсци и Србима 1913. године
Алберт Ајнштајн открио кафану и Србе као генијалан народ
Ребека Вест о Србији и српском сељаку
Максим Горки у Србији – Срби су исто толико Руси колико и ми
Достојевски о Србима: Неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција…
