Како су Немци од почетка знали исход Великог рата
Представљамо једну занимљивост о врховним командантима четири савезничке војске у Првом светском рату. Почетком Великог рата сваки од њих водио је одлучујуће битке – Радомир Путник на српском, Николај Николајевич на руском, а Жозеф Жофр и Џон Френч на западном фронту. У намери да заваде и раздвоје савезнике Немци су прибегли чудној работи, али их је резултат запрепастио. Сазнали су да ће изгубити у рату.

„Доле чудовиште!“, пропагандна слика која приказује Србе, Белгијанце, Русе, Британце и Французе окренуте према змају који носи шлемове Немачког царства и Аустроугарске. Le Petit Journal, 20. фото: Википедија
Ништа ту не би било необичније од свих дотадашњих ратова да имена главнокомандујућих не показују одређену законитост – сагласје између Србина и Руса са једне стране и сагласје између Француза и Британца са друге стране.
Јужни фронт: Радомир Путник
Начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије био је српски војвода Радомир Путник (1847-1917). Путник је командовао српском војском за време све четири непријатељске офанзиве на Србију. На том месту наследио га је генерал Петар Бојовић.
Источни фронт: Велики кнез Русије Николај Николајевич
Положај врховног команданта руске војске заузимали су чланови царске породице. До августа 1915 године био је то Велики кнез Николај Николајевич Млађи (1856-1929), унук Николаја I и ујак Николаја II.
После рата постао је симболична фигура антисовјетског руског монархистичког покрета, након што је 16. новембра 1924. преузео врховну команду над свим руским снагама у егзилу, а тиме и над Руским свевојним савезом, који је основан у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца генерала Петра Врангела два месеца раније.
Од августа 1915. до 1917. године дужност врховног команданта преузео је последњи руски цар Николај II Александрович Романов.
- Војвода Радомир Путник (Михаило Миловановић, 1915.(; фото: Википедија
- Велики кнез Николај Николајевич Млађи на коњу (П. Бурски 1914.); фото: Википедија
- Жозеф Жофр на Паради победе 1919. године ( Луј Фердинанд Малеспина), фото: Википедија
- Генерал Џон Френч, Карикатура звана „Коњичка дивизија“ (часопис Vanity Fair, 1900.); фото: Википедија
Западни фронт: француски маршал Жозеф Жофр
Главнокомандујући француских армија био је француски маршал Жозеф Жофр (Joseph Joffre; 1852-1931). Најпознатији је по прегруписавању савезничких армија у повлачењу како би поразили Немце у стратешки одлучујућој Првој бици на Марни у септембру 1914. године. Касније током рата предводио је важну мисију у Сједињене Државе.
Западни фронт: британски фелдмаршал Џон Френч
Врховни командант британских експедиционих снага током Првог светског рата био је британски фелдмаршал Сер Џон Френч (John French, 1852-1925). Френч је био овлашћен од стране британске владе да одржи потпуну независност у својим акцијама у Француској и Белгији.
На први поглед нема ништа необично у њиховим именима. У питању је један Србин, један Рус, један Француз и један Британац. Међутим, када се њихова имена напишу једно испод другог добије се квадратни облик.

Путник, Николај, Жофре, Френч
Овај квадрат састављен од слова и даље не одаје неке законитости какве се могу наћи у бројним врстама магичних квадрата састављених од слова или бројева.
Историчар Марко Крајшић поставио је питање да ли су Немци на основу овог квадрата знали да ће изгубити рат. Наиме, Немци су се свим силама трудили да раздвоје савезнике и поцепају њихов блок.
У намери да раздвоје Србе и Русе од Француза и Британаца, повукли су хоризонталну линију. У горњем делу остали су Радомир Путник и Николај Николајевич, одвојени од западних савезника Жозефа Жофра и Џона Френча.

Путник и Николај / Жофре и Френч
Потом су у намери да изазову општи раздор и свађу између њих повукли и вертикалну линију.
Међутим, када је квадрат тако подељен на четири једнака дела, уместо раздора и подела у сваком од делова нашао се низ слова који је открио повезаност између имена.
У сваком од четири поља квадрата појавило се опет исто име једног од врховних команданата савезничких снага у Првом светском рату: Путник, Николај, Жофре и Френч.

Путник, Николај, Жофре, Френч
У том тренутку Немци су схватили да је рат за њих изгубљен јер не могу да поделе и заваде савезнике.

Убијте тог орла!, Немачка је црни орао у центру, окружен непријатељима и пролазницима, а само Аустрија (кловн у белом) помаже (Џон Хенри Амшевиц, Европска ревија 1914.); дото: Википедија
Шта каже историја?
Историја показује да је Немцима умало пошло за руком да заваде и посвађају француског и британског врховног команданта. Наиме, Џон Френч је био у великом неслагању са француским колегом, због чега је дошло до недостатка координације између војски и великих губитака на фронту. Тврдоглави и непопустљиви Френч стално је био у сукобу чак и са сопственим Министарством рата, поморском командом и другима.
Србе и Русе Немци у току рата нису успели да посвађају, али су крајем рата успели да проузрокују револуцију у Русији, свргну краљевску породицу Николаја и извезу тамо идеологију звану комунизам.
Што се Срба тиче, њима су као победницима рата успели да подметну кукавичје јаје звано Југославија и гурну их у заједницу са непријатељима из тек завршеног рата. Испоставило се да је то јаје било мућак.
На тај су начин Срби и Руси наредних деценија живели у државама које нису имале ни приближно близак однос као у Првом светском рату.

Савезници — Француска, Белгија, Америка, Енглеска, Португал, Грчка, Румунија, Србија, Црна Гора и Италија намећу мир Централним силама 1918. Литографија раног 20. века; фото: Википедија
На основу историјских искустава можемо закључити да је овај квадрат имао одложено дејство или је пронађен други модел квадрата којим су унети раздори међу савезнике из Првог светског рата.
Приредио: Далибор Дрекић
Извори:
Радомир Путник – Википедија
Велики кнез Русије Николај Николајевич (1856–1929) – Википедија
Жозеф Жофр – Википедија
Џон Дентон Пинкстоун Френч – Википедија
Да ли су Немци знали да ће изгубити Први светски рат? – форуми Стрипотека, Архео Аматери и Caffe del Montenegro
Сродни чланци:
Словни квадрати од древних Инка до Дена Брауна
Генерал Алфред Краус о најјачем непријатељу Аустрије
Амерички председник Вудро Вилсон о Србима
Владика Николај Европи – Видовдан 1916. године
Српско чојство: Војвода Петар Бојовић
Четири бомбардовања Београда у 20. веку (14+41+44=99)
Мариборске новине „Стража“ 1919. о стварању заједничке државе СХС
‘Српски дан’ у Француској 1916.
Говор британског премијера о Србији септембра 1914.
Аустријско-бугарски прогон ћирилице и српског језика
Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома





