Има ли живота после рођења?

Поделите

Ова снажна филозофско-алегоријска прича кроз дијалог нерођених близанаца у материци, одсликава људску неверицу према духовном свету, загробном животу и постојању Више силе.

Има ли живота после рођења?; фото: Гемини ВИ

Прича је постала позната захваљујући холандском свештенику, теологу и писцу Хенрију Нувену, који ју је објавио 1994. године у својој књизи „Наша највећа даривања: Медитација о умирању и бризи“,

Нувен наводи да му је причу испричао пријатељ као параболу која помаже у разумевању живота, смрти и вере у оно што је изван нашег тренутног искуства.

У том контексту наводи је амерички аутор мотивационих књига Вејн Дајер у својој књизи „Твоје свето ја“. али и многи други аутори широм света.

Има ли живота после рођења?

Скривен од света одвијао се разговор двоје близанаца у удобном и мрачном окружењу материце. Сестра је замишљено рекла:

– Верујем да постоји живот после рођења. Можда смо овде баш због тога да се припремимо за тај живот.

Брат се зачуђено успротивио:

– То је бесмислица. Нема живота после рођења. Какав би тај живот могао да буде?

– Не знам тачно, али сам уверена да ће бити више светлости и да ћемо моћи да трчимо и једемо устима. Можда ћемо имати друга чула која сада не можемо да разумемо.

– То су глупости. Знаш да је немогуће јести устима. Зато имамо пупчану врпцу, а она је прекратка да бисмо могли трчати на широком простору. Кажем ти, нема живота после рођења.

Сестра је била непоколебљива:

– Уверена сам да постоји нешто више од овог уског и мрачног простора, неко шире и светлије место.

– Ако постоји живот после рођења зашто се одатле нико није вратио. Живот се завршава порођајем и након тога нема ничега осим таме, тишине и заборава. Осим тога, живот није ништа више од постојања у мирном и удобном окружењу.

– Не могу тачно да знам како тај живот изгледа, али верујем да ћемо упознати нашу Мајку. Она ће се тада бринути о нама.

– Мајку? Ти верујеш у Мајку! То је смешно! Ако Мајка постоји, где је Она сада?

– Мајка је свуда око нас, наравно. Ми смо од Ње. Са Њом живимо. Без Ње не бисмо постојали.

– Не верујем! Никада нисам видео Мајку, тако да је јасно да Она не постоји.

Сестра је била погођена братовљевим одговором и неко време је ћутала. Али није могла да се ослободи својих мисли и коначно је рекла:

– Понекад, када смо сасвим мирни, могу да Је чујем како нам пева и милује наш свет. Знаш, уверена сам да после рођења живот заправо тек почиње…

Украс 1

За близанце је материца целокупан свемир. Они не могу да замисле ништа изван ње, баш као што многи људи тешко замишљају било какав облик постојања изван њихове физичке реалности.

Брат се ослања искључиво на оно што види и што му је физички доступно, тврдећи да је сваки другачији облик живота немогућ. Његов став симболизује материјалистички поглед на свет.

Мајка представља вишу силу која их ствара, чува и воли, иако је они физички не виде. Сестрина вера заснована је на осећају, миру и тихим знацима, односно гласу и миловању који допиру споља.

У овој алегорији, рођење, које нам се чини као почетак, заправо је прелазак у потпуно нову, лепшу димензију постојања која овде симболизује наш физички крај живота на земљи.

Баш као што се близанци рађају из мрака у свет пун светлости, простора и слободе, тако ова прича подстиче читаоца да размисли о томе да ли је наше тренутно постојање само припремна фаза за нешто много веће и лепше што нас тек чека.

Приредио: Далибор Дрекић