Фридрих Гризендорф – О Српском витешком духу

О српском витешком духу, у својој опроштајној беседи, говорио је један евангелистички пастор из немачког Евенсбурга, села  крај  Оснабрика. Пастор Фридрих Гризендорф је био образован човек,  полиглота,  учествовао је као духовник у Бурском рату и био потом дворски свештеник. Цар Виљем II га је послао Вилсону да прими 14 тачака  његовог програма о  самоопредељењу народа.

Српске и црногорске униформе, са Либигове рекламне карте из 1910. године. (С лева на десно: војник гарде, пешадијац, коњаник, артиљерац и генерал, сва српска војска и три црногорска војника)

У својој опроштајној беседи, пред одлазак у пензију, у евенсбуршкој цркви у чијој се парохији за време Другог светског рата налазио логор српских заробљеника, пред својом немачком паством он је Србима посветио  ове речи:

„Наша Отаџбина је изгубила рат. Победили су Енглези, Американци и Руси. Можда су имали много бољи материјал, више војске, боље вођство. То је у ствари изразито материјална победа. Ту победу су они однели. Али сада међу нама има један народ који је код нас извојевао другу и много лепшу победу, победу душе, победу срца и поштења, победу мира и хришћанске љубави: ТО СУ СРБИ.

Ми смо их раније познавали, неко мало, а неко ни толико. Али смо знали шта смо чинили у њиховој Отаџбини. Убијали смо стотину Срба који су бранили земљу за једног војника нашег који је представљао власт окупатора – насилника. Па не само да смо то чинили ми, него смо благонаклоно гледали како су на Србе пуцали са свих страна: Хрвати и Италијани, и Арнаути и Бугари, и Мађари.

А знали смо да се овде међу нама, у заробљеничком логору, налази 5000 официра Срба који су некада били друштвена елита, а сада су личили на живе костуре, малаксале и изнемогле од глади. И ми смо се заиста плашили од освете ових српских мученика.

Заробљени југословенски официри пре депортације у Немачку; фото: Википедија

Бојали смо се да ће они по нашој капитулацији радити оно што смо ми њима чинили. Замишљали смо ту трагедију и видели нашу децу како мртва пливају каналима, или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијање људи, пљачку, силовања, рушења и разарања наших домова. Међутим, како је било?

Када су пукле заробљеничке жице и кад се 5000 живих српских костура нашло слободно у нашој средини, ти костури су миловали нашу децу. Сад тек разумем зашто је и наш највећи песник Гете учио српски језик. Сад тек схватамо зашто је Бизмарку последња реч на самртној постељи била – СРБИЈА.

Та победа је већа и узвишенија од материјалне победе. Такву победу, чини ми се, могли су извојевати и добити само Срби, однеговани на њиховом Светосављу и јуначким песмама које је наш Гете толико волео. Ова победа ће вековима живети у душама Немаца. Тој победи и Србима који су је однели, желео сам да посветим своју последњу свештеничку проповед.“

Пастор Фридрих Гризендорф

Савремена Администрација, Београд 1997.

(Пренето и преведено из Евенсбуршких новина)

Извор: Васељенска, Православна Србкиња, Парохија Бедфорд, mosquitonet

Сродни текстови:

Бертолд Брехт – Српска посланица
Један проглас српских устаника из другог светског рата
Шимоново бекство из немачког логора и дуг пут до Србије
Писмо Србина енглеском краљу због савезничког бомбардовања
Срби су највећи борци и демократе Европе – Рут Мичел
Светолик М. Драгачевац, човек који је послао писмо Хитлеру и због тога страдао у Матхаузену
Мајка православна – пјесма-врисак Владимира Назора о страдању Срба од усташа
Логори за Србе у Северној Норвешкој

Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома