Врмџански град из времена цара Јустинијана
У близини села Врмџа (12 км од Сокобање), у долини речице Паклеш, налазе се зидине старог Врмџанског града за кога мештани кажу да је “латински”. Град је из римског доба и настао је у периоду између IV и VI века, највероватније у време владавине цара Јустинијана. Град се касније помиње у XIV веку као станиште властеле. Разорен је у XV веку (1413. г).
Врмџански град из времена цара Јустинијана; фото: Фемини ВИ
Атаром села Врмџа, у подножју планине Ртањ на 500 метара надморске висине, прелива се мозаик заталасаних њива и околних шума богатих печуркама, јагодама, купинама, дрењинама, лековитим биљем.
Ту је и Врмашко језеро које је, по казивању старих људи настало после страшне провале облака, данас окружено недирнутом природом и богато рибом.
Недалеко од језера, испод брда, налази се врело Врмашке реке која ка селу тече кроз дивну клисуру, а кроз центар села протиче и друга речица – Оравица.
Врмџа је насељена још од бронзаног доба, што је чини једним од најстаријих села у том крају. То је утврдио српски географ Јован Цвијић током истраживања на локацији Равно Кљење. Трагови келтског насеља пронађени су и у долини реке .
У средишту Врмџе на високој окомитој стени попут штита, је Латин град (Latium Vilaris), утврђење које су у трећем веку подигли Римљани за одбрану поплочаног царског друма који је водио за Блиски и Средњи исток. Поуздано се зна да су га Византинци 530. године обновили, проширили и доградили у складу са развојем технике.
Дограђен је ради одбране овог дела византијске територије од продора Авара и Словена у 6. и 7. веку. Византија од тог времена губи ове територије, а читав крај заједно са Врмџом прелази час у византијске, час у бугарске, час у српске руке.
Врмџански град из времена цара Јустинијана; фото: Фемини ВИ
Тврђава је била опасана са три реда зидина, а на улазу у тврђаву се налазио дрвени покретни мост. У једном делу се налазио и мали дворац који је био засебно утврђење у тврђави опасан зидовима.
У доба Немањића тврђава добија назив Крајина и била погранична тврђава према Бугарској. Од доба краља Милутина (1282—1321), и борбе се Дрманом и Куделином код Ждрела, Врмџа престаје да буде погранична тврђава.
У 14. веку село је било утврђено властелинство чији су богати власници водили живу трговину са трговцима из Дубровника.
Тврђава Врмџа последњи пут је обновљена након Косовске битке око 1400. године.
Почетком XV века, Врмџа се, заједно са Бованом, Сталаћем и Липовцем, нашла на удару грађанског рата у Отоманској империји. Султан Муса (Муса Кесеџија) заузима те српске градове 1412. године.
Пошто је Врмџа изграђена на неприступачним стенама, Турци нису могли никако да је освоје. Према народној традицији заповедник града био је Грујица, синовац Старине Новака. Посаду Врмџе султан је истерао изван зидова тако што јој је пресекао довод воде.
Према легенди, Турци су потплатили једну бабу да им каже како да освоје град. “Баба их научи да нађу коња, ајдира и да му девет дана не дају да пије воду, па да га поведу око града. Где коњ почне ногом копати, ту да копају, јер су ту водоводне цеви и да пресеку воду. Истовремено баба поручи заповеднику града да ће бити побеђен, но да поткују коње наопако и да кроз тајни пролаз напусте град и тако се извуку из опсаде. Ови то и учинише. Кад су Турци видели трагове, помислише да је у град стигло појачање, али када у град уђоше затекоше све пусто.
Врмџански град освајају Турци; фото: Гемини ВИ
Турци се нису дуго задржали јер их је војска деспоте Стефана истерала, потукла на граници са Бугарском и убила самог султана Мусу. Деспот Стефан је тада повратио градове које су Турци освојили.
С обзиром на то да је Муса 1413. године порушио велики део тврђаве данас није остало много, сем темеља неких објеката и делова зидова.
Остала су два зида старог утврђења и многе тајне. Мештани ће вам рећи да су међу остацима тврђаве налазили римске цигле са бројевима, делове копаља, ковани бакарни новац, људске кости. Са Латин града пуца видик на воћњаке, на реку опасану вијугавим редом врба и топола, на врмџанске куће са црвеним крововима и на прекрасни моћни Ртањ.
извори и литература:
Александар Дероко, Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији.: Просвета, Београд 1950.
Републички завод за заштиту споменика културе – Београд
Википедија Српска историја, Сокобања, Курир, Srbinside
Сродни чланци:
Камене столице и тајанствена кугла у подручју Жепе
Свети београдски мученици Ермил и Стратоник
Тајна касноантичке гробнице у Брестовику код Гроцке
Ад Октавум – Треће велико утврђење у Београду
Како је богиња на трону постала илирска краљица
40 археолошких локалитета потопљено због подизања бране на Ђердапу
Праисторијске фигурице “Венера“
