Расен

Прича о мајци која је чекала сина да се врати с Кајмакчалана

Ова потресна прича представља снажан приказ трагедије српске мајке током Великог рата, фокусирајући се на тему неизмерног бола, чекања и неизвесности

Народност и отаџбина (Др Војислав Бакић 1910.)

Један народ може бити подељен на више држава, и његова отаџбина може припадати разним државама, па и туђинским.

Храм у Махабалипураму, који су саградили Палаваси од 7. до 8. века

Палиндроми у тамилској религиозној поезији из 7. века

Тамилски палиндроми нађени у религиозној поезији шаивизма из седмог века, показују високе домете ове форме у тамилском језику.

Омаја

Вода, веровали су наши преци, попут земље, ватре, камена, дрвета, биља, поседује магичну моћ. Наш народ замишљао ју је као живо биће

Саборна црква у Сарајеву, позната као „нова“ или „господска“

Саборна црква у Сарајеву, посвећена Рођењу Пресвете Богородице, један од три православна храма у ужем градском дијелу Сарајева

Новак Милошев Вујадиновић у Бици на Фундини

Србин с руским орденом „за највеће јунаштво на Балкану“

Новак Милошев Вујадиновић, српски јунак из Црне Горе, истакао се у бици на Фундини 1876. када се 5000 бораца одбранило од 20.000 Турака.

Чудотворна црква Света Петка Трнова позната и као Крстата џамија

Црква Света Петка Трнова саграђена је у 13. веку. Кад су Турци освојили Србију, порушена је јер су се у том делу вароши населили аге и бегови

Српски мали Јерусалим

По имену села познат је и као Суковски манастир. Кад стигнете, гледајте да будете на литургији, да осетите божју благодат и димензију вечног живота

Како је богиња на трону постала илирска краљица

Богиња на трону је фигурина од теракоте пронађена на локалитету Предионица, код Приштине, 1956. године за време радова стручњака београдског Народног музеја

О узроцима наших раздора

Духовно јединство је једно од најзначајнијих питања српског народа. Да не буде забуне, истичем да под духовним јединством подразумевам свест

Српски велики жупан Завида на свом двору са женом, ћерком и четири сина (Тихомир, Страцимир, Мирослав и Немања)

Ко је био отац Стефана Немање?

У познатим изворима није забележено, ко је био и како се звао Немањин отац. Већ у 15 веку није се знао, отац оснивача српске државе.

Код нас и чума слави славу – Ово је чумина слава

чума, што је друго име за заразе праћене масовним помором људи и стоке по народном веровању, долази као божја казна због људских сагрешења.

Братско лицемерје – Босна раздора између Срба и Загреба

У Далмацији која је у то време још имала минималне везе са Загребом, ни један хрватски успех није могао бити могућ без помоћи онамошњих Срба

Српско војничко гробље у селу Добровени, Македонија

Споменик палим српским поштарима у селу Добровени у Македонији

За вријеме Првог свјетског рата у селу Добровени, општина Новаци, у данашњој Македонији, била је смјештена војна пошта Српске војске.

Даничићев речник за језик српски, а хрватски

Овај Даничићев речник је главно научно дело у које је Загреб икад кренуо, али је већ седамдесетих година Даничић добро осетио хрватски шовинизам

Рамне, Споменик „Четиристотине" подигнут надомак Биљаниних извора поред Охрида, за 400 ђака избеглих из Србије 1915.године, које су на том месту стрељали бугарски окупатори. Споменик је порушен у току Другог светског рата.

Споменик “Четиристотине“ у част 400 српских регрута побијених од Бугара

Недалеко од Охрида, код села Рамне Момир Коруновић је 1925. пројектовао и подигао велики обелиск, од белог мермера – Споменик четиристотине.

Древни занати у Србији и називи српских села и презимена

У Србији за време Немањића су већ образована и села чији су се житељи бавили занатима. Тако су развијани занати и подстицала народна привреда

Индијанци, Поглавица Сенека (познат као „Црвени мундир“)

Поглавица Сенека влади САД: „Прихватите нашу веру!“

Верујемо да је Велики дух створио и Индијанце и белце, али у различите сврхе. (Поглавица Сенека познат као „Црвени мундир“, 1794. године)

Милан Ракић се са правом може сматрати једним од највећих родољубивих песника. У његове најпознатије родољубиве песме спадају „На Газиместану“, „Јефимија“ и „Симонида“. Песма „Симонида“, која симболично приказује патњу и страдање нашег народа, је посвећена фресци у Грачаници.