Шта су мислећи Срби па и Хрвати говорили о ћирилици

О ћирилици: један од најстаријих докумената Дубровника писан је српским језиком и ћирилицом (Предраг Драгић Кијук)

Хрватска штампа о Србима и Србији почетком Првог свјетског рата

Хрватска штампа је после атентата отворено подгревала антисрпску атмосферу у земљи и оправдавала рушилачки поход против Срба и њихове имовине

Винковци Срба и Шокаца, а Хрватима каковима ни трага

Како се изјашњавало, осећало и говорило становништво Винковаца 19. века показује чланак листа Дом, којег је уређивао Антун Радић.

Мекушац – лекција о страху од побуне

Зар се на овоме свету може живети да се не покажу зуби? Зар се може бити такав мекушац. Она се кисело осмехну и ја на њеном лицу прочитах: „Може!“

Иво Андрић о подели Албаније и исељавању Арбанаса у Турску

Студија Иве Андрића о албанском питању обелодањена је 1977. После тога стигао је захтев Албанаца да се Андрићева дела избришу из настаних програма

Понори зла – стрип у коме је описана бурна историја Херцеговине

Управо на том простору смештена је и радња стрипа, рекли бисмо и илустрованог романа, Понори зла који је настао из пера Јована Братића.

Хаику: асиметрија палиндрома у краткој форми

По правилу, традиционална форма хаику песме требало би да буде написана у садашњем времену, зато што се кроз хаику изражава суштина тренутка. 

Стево Калуђерчић, патриота који је задужио српски народ у БиХ

Стево Калуђерчић је био један од оснивача и уредника „Босанске виле”, првог књижевног часописа у Босни и Херцеговини.

Српска штампана књига у БиХ од 1800. до 1878

Гашењем српске средњовековне штампарије у Доњој Сопотници код Горажда 1523. настаје вишевековна пауза српског штампарства у БиХ

Мартовски погром – да памтимо и обележавамо

17. марта 2004. десио се Мартовски погром српског и неалбанског становништва на Косову и Метохији – највеће етничко чишћење у Европи у 21. веку

Српско-руски марш Чајковског: дело које је подигло Русију на ноге

Представљамо вам Српско-руски марш инспирисан догађајима из Српско-турског рата, када се велики број руских добровољаца борио на страни Срба.

Француз о српској војсци и Србима 1913. године

Француз о српској војсци: Србин је финији, интелигентнији, вештији да маневрише но његов противник, а ипак уноси исто толико храбрости и бујности

Наредба о укидању ћирилице донета 1914. године

Пљачкана је и уништавана српска имовина, забрањен рад српских друштава, затворене су српске школе, забрањена је ћирилица, шајкача и српска застава

Одговор Живојина Мишића који је оставио краља без текста

Војвода Живојин Мишић запамћен је као један од највећих војсковођа Србије, али и човек “без длаке на језику” који увек говори оно што мисли.

Врлине Родољубља

Нека нам школа буде са ВЕРОМ.Политика са ПОШТЕЊЕМ.Војска са РОДОЉУБЉЕМ.држава са БОЖИЈИМ БЛАГОСЛОВОМ. – Владика Николај Велимировић

Прва српска тробојка на војној тврђави у Боки

Највећа и најмодернија обална тврђава у Боки био је фор Радишевић у Кртолима. Кад се застава завијорила настала је урнебесна паљба из пушака

Пјесма о посљедњем хајдуку из Босне – хајдучици Мари

У пјесми о хајдучици Мари, истиче се хероизам српске жене кроз израз отпора и немирења са ропским животом. То је наглашено у стиховима о њеним мукама

Петров манастир код Требиња и бенедиктински фалсификатори

Чувени Петров Манастир код Требиња описан је пре десетак година подробно од Стевана Делића. Хисториске вести о њему прикупио је К. Јиречек.

Бранислав Нушић: „Свет“ о свету

Ако бисмо на једноставан начин покушали да опишемо Бранислава Нушића онда бисмо то могли урадити са свега две речи – наш биограф. Зашто? Постоји ли неко ко нас је тако добро дефинисао...

Свети Срђу, не дај грђу! – песма дубровачких Срба

Песма „Свети Срђу, не дај грђу!“ представља снажан израз дубровачког српског идентитета и духовне повезаности са заштитником града