Како су добили име римски месеци које данас користимо…
У Европи, а касније у целом свету, у службену употребу су ушли називи месеци установљени у календару старог Рима, иако су римски називи недоследни, јер су скрпљени у разним временима.
Како су добили име римски месеци; фото: Гемини ВИ
Хришћанскa Европа, како у називима месеци, тако и дана у седмици, чува успомену на паганске богове многобожачког Рима.
Истовремено, у име верског чистунства, хришћанска Европа вековима оптужује словенске народе, а нарочито Србе, за неискорењено многобоштво и двојеверје.
Пет месеци носе називе по боговима римског Пантеона – Јанус, Фебрус, Марс, Маја, Јунона.
За два су имена, у своју част, наметнули цареви – јул (Гај Јулије Цезар) и август (Гај Октавијан Август).
Једноме име долази од глагола – април (аперире, што значи: раскривати).
Четири имају нумеричке називе, који су неодговарајући – девети месец се назива седмим (септембар), десети осмим (октобар), једанаести деветим (новембар), а дванаести десетим (децембар).
Многи народи Европе посредством Римљана преузели и накалемили у своју недељу и седмичне дане од халдејских звездочатаца у древном вавилонском царству.
Запазивши на небу седам покретних небеских тела или „светиљки“ вавилонски астролози су развили учење да та тела утичу на судбину људи и посветили им седмичне дане.
Римски називи месеци
Преузимањем тог учења се у данашњем европском календару очувао вавилонски поредак преименован према божанствима старог Рима, којима су били посвећени дани у седмици:
Недеља Сунцу (dies Solis),
Понедељак Месецу (dies Lunae)
Уторак Марсу (dies Martis),
Среда Меркуру (dies Mercurii),
Четвртак Јупитеру (dies Jovis),
Петак Венери (dies Veneris),
Субота Сатурну (dies Saturni).
Миле Недељковић
Српско Наслеђе бр. 9, Септембар 1998.
Сродни чланци:
Српски родослов: називи предака 16 колена уназад
Древност словенског календара
Српски календар у српским календарским песмама
Називи месеци код Срба и других словенских народа
Српски и словенски називи за дане у седмици
Древни занати у Србији и називи српских села и презимена
Кокино – Најстарија опсерваторија у Европи
Рабош: древни календар и систем рачунања
Са оваквим текстовима збуњујете само читаоце. Прво србски календар као најстарији на свету , сада је крај 7526. је унео у своју недељу управо седам дана и то на нематеријалној основи. Ово што ви описујете је сазвежје Влашић или Плејаде, које са Венером, однсоно Даницом у време равнодневница прави Свастику. ( имате је на Винчанским таблицама ) Друго Јулијански календар је Јулије Цезар добио од србске краљице Клеопатре 7. ( у то време су римљани су имали недељу која је трајала 9 дана ) па отуда и збрка са крајњим месецима године. Дакле препоручујем топло да се не играте са оваквим текстовима, јер се наши метеоролози убише доказујући разлику између србског и византијског календара ( а византија се помиње као појам тек 1577 године ). Осим тога и вавилонско царство је царство Нина Белова првог владара после великог потопа , и Ирак је нападнут 2003 године управо када је откривена гробница Галгамеша , петог владара после великог потопа. Тако да сада Американци имају мошти богова ( за које сматрају да су ванземаљског порекла ) и Нина Белова и Галгамеша и Рамзеса 3.