Српска народна поезија у „путним белешкама“ руског конзула
Руски конзул Иван Степанович Јастребов, крајем 19. века нашао се на источнику српске народне поезије (Призрен, Пећ, Морава, Дебар)
КЊИЖЕВНОСТ
Живот је највећи универзитет
Самим рођењем уписујемо се на универзитет природе и учимо се на њему дан и ноћ, до саме смрти. Главна знања добијају се ту, лагано и неосетно
Човекољубиви владар је непобедив
Кинеска прича „Човекољубиви владар је непобедив“ представља један од кључних текстова најважнијих конфучијанских списа.
Није музика за кравље уши
На основу ове приче настала је пословица “крави свирати лиру” која значи да особи на нижем степену духовног развоја објашњавате узвишене истине
Кинеска мудрост о кршењу природног закона
„Чупати младице да боље расту“ је позната кинеска поучна прича која носи снажну метафоричку поруку о нестрпљењу и мешању у природне процесе.
Јован Дучић: На Царев Аранђеловдан
„На царев Аранђеловдан“ једно је од значајних остварења Јована Дучића, у којем се преплићу мотиви српске историје, националног идентитета и рефлексије о пролазности славе и величине
Древна кинеска прича о суђењу
Прича „О суђењу“, коју често називају „Старац и коњ“ (или прича о срећи и несрећи), представља једну од најпознатијих таоистичких поука.
Српски календар у српским календарским песмама
Српски народни календар представља скуп неписаних правила којих се српски народ од давнина придржавао. Година се дели на лето и зиму.
Босна је земља мржње и страха – Писмо Иве Андрића из 1920.
Да, Босна је земља мржње. И по чудном контрасту, који у ствари и није тако чудан, и можда би се пажљивом анализом дао лако објаснити…
Деце је све мање, а паса све више
Дошла су друга времена. деце је све мање, а паса све више. Пси су углавном расни, а деца су наша, домаћа и дивља: Душко Радовић
Милан Ракић: Симонида
Милан Ракић се са правом може сматрати једним од највећих родољубивих песника. У његове најпознатије родољубиве песме спадају „На Газиместану“, „Јефимија“ и „Симонида“. Песма „Симонида“, која симболично приказује патњу и страдање нашег народа, је посвећена фресци у Грачаници.
Косово – Стеван Фртунић, 1921.
Песма Косово из 1921. године, непознатог аутора, описује колико је Косово укорењено у постојању српског народа (Стеван Фртунић).
Мекушац – лекција о страху од побуне
Зар се на овоме свету може живети да се не покажу зуби? Зар се може бити такав мекушац. Она се кисело осмехну и ја на њеном лицу прочитах: „Може!“
Хаику: асиметрија палиндрома у краткој форми
По правилу, традиционална форма хаику песме требало би да буде написана у садашњем времену, зато што се кроз хаику изражава суштина тренутка.
Пјесма о посљедњем хајдуку из Босне – хајдучици Мари
У пјесми о хајдучици Мари, истиче се хероизам српске жене кроз израз отпора и немирења са ропским животом. То је наглашено у стиховима о њеним мукама
Бранислав Нушић: „Свет“ о свету
Ако бисмо на једноставан начин покушали да опишемо Бранислава Нушића онда бисмо то могли урадити са свега две речи – наш биограф. Зашто? Постоји ли неко ко нас је тако добро дефинисао...
Свети Срђу, не дај грђу! – песма дубровачких Срба
Песма „Свети Срђу, не дај грђу!“ представља снажан израз дубровачког српског идентитета и духовне повезаности са заштитником града
Милован Глишић: Сигурна већина
Дивно! Ура! А ко би се надао! Одмах да наредимо изборе! Изборе!… изборе!… Ура! Сигурна већина! Сигурна већина! Већина! већина! већи…
Јован Дучић: Вечној Србији
Песма „Вечној Србији“, представља један од Дучићевих најснажнијих родољубивих и ангажованих текстова насталих у време Другог светског рата.
Пилипенда: муке српске далматинске
Пилипенда је кратка приповетка Симе Матавуља, први пут објављена у мостарској „Зори“, 1901., а потом уврштена у збирку „С мора и с планине“
