Снага белутка и Непочин-поље
Васко Попа је свој Белутак спевао педесетих година 20. века. Из те песме настао је циклус, као даља разрада иницијалног мотива.
Васко Попа је свој Белутак спевао педесетих година 20. века. Из те песме настао је циклус, као даља разрада иницијалног мотива.
Лорка је најугледнији шпански песник 20. века, који је сјединио традиционалне вредности књижевности, народне баштине и модерне књижевности.
Нушићев син Страхиња Бан Нушић се борио у Скопском ђачком батаљону, познатијем као 1.300 каплара. Најпре је тешко рањен, а затим је погинуо.
Амерички писац Ден Браун има обичај да на задњим корицама својих романа у облику загонетних цифара упути на главну загонетку у роману
Породица Буњин је имала племићко порекло тако да је имала могућности да младом Ивану обезбеди најбоље школовање.
Максим Горки због нарушеног здравља тридесетих година прошлога века долази у Србију и преко Београда стиже у Врњачку Бању.
Песма „Опомена матери србској“, коју је Матија Бан написао 1845, представља снажан патриотски позив и уметнички манифест тадашњег времена.
Прича „Пророк“ оставља читаоца са тешким питањем: да ли је боље живети у удобној лажи или бити уништен истином
Легенда „Улази ли грех на уста“ показује како народна предања користе свакодневне ситуације да пренесу фундаменталне моралне и духовне поуке
Змај је гајио је наклоност ка хумору и сатири, Његове шаљиве песме, каламбури и загонетке ушли су у српско народно биће.
Израз „чувати дете“ сасвим је посебан израз нашег језика и нашег схватања ствари. Наша, српска мајка, изабрала је тај израз место читавог низа појмова
Гундулићев Осман има преко 11.000 стихова, од којих су скоро 1.100 посвећени Србима, Србији, Босни и Херцеговини.
Јован Сундечић је данас запостављена личност у српској књижевности. Међутим за живота и почетком 20. в. је важио за најплоднијег српског писца
Народна легенда „Свети Сава и ђаво“ је пример народног стваралаштва, у којем се кроз хумор и домишљатост преносе поуке о односу добра и зла
Песма „Бој на Морави“ о славној и храброј борби српских јунака под командом Живојина Мишића, посвећена је српским јунацима из 1915.
Легенда „Како се родио Свети Сава“ једна је од најзанимљивијих прича из усмене традиције, која повезује светост Светог Саве са чудом и Божјим промислом
Какав је Лаза Костић шерет био, познато је било надалеко. Забележено је доста његових анегдота, зачкољица и каламбура.
Манојло Ђорђевић, књижевник, публициста, свом презимену додао је Призренац из љубави и носталгије према родном граду.
Вук нам је оставио писмо које је јединствено у свету (једно слово један глас) и правило на коме почива српски језик (Пиши као што говориш)
Песма „Душаново крунисање“ представља епско-лирски приказ проглашења Душановог царства на Васкрс 1346. године у Скопљу.