Генерал Алфред Краус о најјачем непријатељу Аустрије
Аустроугарски пешадијски генерал Алфред Краус записао је бројне податке и ставове о својим противницима у Великом рату. Речи о српском војнику и ефикасности војске пуне су поштовања и дивљења.
Насловница француског часописа Le Petit Journal 1914. велича храброст српског народа
Алфред Краус (Alfred Krauß; 1862-1938) је од августа 1914. командант 29. пешадијске дивизије која је држала положаје у Срему, на српском ратишту. Спречио је продор српске прве армије генерала Петра Бојовића у Срем преко Саве и у борбама код Легета нанео велике губитке српској Тимочкој дивизији првог позива.
Уништено је седам батаљона Тимочке дивизије, погинуо је или се подавио велики број српских војника, заробљено је 4 500 Срба, заплењена су три топа, десет митраљеза и много другог наоружања и муниције
У септембру је постављен на чело комбинованог „Генерал Алфред Краус“ корпуса са којим је учествовао у бици на Дрини.
После неуспеха треће инвазије на Србију и Колубарске битке, разрешен је командант Балканске војске Оскар Поћорек и на његово место постављен је надвојвода Еуген, Краус је постао генералштабни командант балканских снага.
После Колубарске битке је изјавио:
„Срби су били најјачи и најопаснији непријатељ Аустрије. Српски војник је био храбар, веома вешт, окретан, штедљив и фанатичан. Руководство је било веома добро. Српска артиљерија је била далеко супериорнија од наше по домету и ефективности. Срби су били много озбиљнији непријатељи од Руса, Француза и Италијана…“
У мају 1915. године постављен је за генералштабног команданта југозападног фронта.
„Овом приликом треба нагласити да смо упознали Србе као ваљане непријатеље. Ја сам их увек сматрао и сматрам их и сада као војнички најјаче од свих наших непријатеља. Задовољни са малим, довитљиви, лукави, особито покретљиви, добро наоружани, вешти у коришћењу земљишта, врло добро вођени, мржњом и одушевљењем загрејани за борбу, они су нашим трупама задавали много више тешкоћа од свих осталих.”
За команданта првог корпуса постављен је 1917. а следеће године за команданта Источне армије која је формирана у Украјини на бази јединица распуштене 2. армије. Краусов задатак је био да заштити Украјину од совјетског утицаја, и да што боље организује експлоатацију украјинских природних ресурса.
Након рата је пензионисан и посветио се научном раду. 1920. постаје председник националног удружења немачких официра у Бечу. Од априла 1938. до смрти исте године био је посланик за Аустрију у Рајхстагу. У СА је имао чин бригадног команданта.
Задивљен војничком чврстином малобројнијих Срба, а пре свега разочаран расулом своје царевине, после рата је написао књигу „Узроци нашег пораза“.
У предговору овој књизи Милутин Д. Лазаревић, резервни генералштабни пуковник и бивши начелник Штаба одбране Београда у 1914. години наводи:
„Генерал Краус је у рату 1914. године, на челу најпре 29. пешадијске дивизије, а потом Комбинованог корпуса, оперисао против нас из Срема: за време Церске битке код Шапца, за време битке на Дрини – у Мачви и из ове преко Шапца ка Убу, и за време Колубарске битке правцем преко Уба ка Колубари, испред Младеновца са наслоном на Београд, куда се био рокирао преко Конатице, и код самог Београда. Доцније, пак, са извесним мањим и већим прекидима, командовао је одговарајућим јединицама на руском, а потом на италијанском фронту, где је био узео видног учешћа и у чувеној бици код Капорета.“
Литература:
Алфред Краус, Узроци нашег пораза, Минхен 1920.
Извор: Википедија
Сродни текстови:
Никита Станеску – Срби
Сергеј Јесењин о Србима
Александар Дугин светој Србији
Виктор Иго – За Србију
Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.
Срби су највећи борци и демократе Европе – Рут Мичел
Српска се душа не да сецирати – Женина Клапје
Српске војничке приче Хенрика Ангела
Теодосије Мангала о Србима и Србији
Алфонсо Рејес о Србима и Србији
Хенрик Аугуст Ангел – Другови! Косово! Косово!
Српско Светосавље равноапостолско – Френсис Конт
Фридрих Гризендорф – О Српском витешком духу
Храбри и срчани српски народ – Фидрих фон Таубе
Срби верују у снагу разлога и права (Ернест Дени)
Косово је духовна ствар, а духовне ствари сметају – Франц Вебер
Срби имају славну, херојску прошлост – Нобеловац Карл Шпителер
Храброст, човештво и заклетва Срба – Адам Мицкјевич
Јозеф Холичек – Између царства земаљскога и царства небеског
Француз о српској војсци и Србима 1913. године
Алберт Ајнштајн открио кафану и Србе као генијалан народ
Ребека Вест о Србији и српском сељаку
Максим Горки у Србији – Срби су исто толико Руси колико и ми
Достојевски о Србима: Неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција…
Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома
