Србија

“Српски дан“ у Француској 1916.

Током Великог рата установљени су добротворни дани са циљем прикупљања помоћи борцима, жртвама рата и њиховим породицама. У дану посвећеном одређеној сврси, школска дјеца, жене из Црвеног крста, чланови разних добротворних друштава и други волонтери прикупљају помоћ на улицама француских градова. Од почетка рата француска штампа преноси све шта се дешава на српском фронту.

Плакати за организовање помоћи Србима, Српски дан у Француској 25. јуна 1916.

Први Српски дан организован је 26. марта 1915. за школе у Француској. Тада је у свим француским школама, од основних до универзитета, одржан Српски школски дан. Француско министарство просвјете у ту сврху објављује информативне билтене о српској историји и информације о учешћу Краљевине Србије у рату који се дистрибуирају по школама. Француски учитељи и професори тога дана причали су о историји Србије својим ђацима и сакупљали прилоге за српску ратну сиротињу. Сљедеће године 25. јуна у цијелој Француској обиљежен је велики Дан Срба, уочи годишњице Косовског боја, а у знак солидарности са напаћеном Србијом.

За тај дан израђени су плакати, медаље, значке, беџеви и заставице који ће послужити за прикупљање помоћи српском народу. Многи француски умјетници радили су плакате за ову прославу и организовано прикупљање новчаних средстава.

Медаља “Gloire aux Serbes“ (Слава Србима) је комеморативна медаља која је израђена у Француској у добротворне сврхе за Српски дан 25. јуна 1916. у част неустрашивом српском народу који се након инвазије Централних сила на Србију у зиму 1915/16. године и након великих патњи и огромних страдања нашао прогнан заједно са српском војском, повлачећи се преко завејаних планина Црне Горе и Албаније, на Крфу у Грчкој. Осим одавања почасти Србима, ове медаље су служиле за прикупљање средстава за српске избјеглице.

На једној страни медаље приказан је пар, српски војник са пушком у руци и жена са дјететом у наручју који симболично представљају српску поворку у Албанској голготи у зиму 1915/16. године. Ту се налази и натпис “GLOIRE AUX SERBES“ (Слава Србима) и потпис А. BARGAS који се односи на Арманда Баргаса који је у то вријеме креирао разне медаље највише у Арт ноувеау стилу. На наличју медаље су француски и српски грб са ознаком године 1916.

Још једна медаља која је обиљежила Српски дан 25. јуна 1916. у Француској, такође је допринос добротворном фонду за помоћ српским избјеглицама након тројне инвазије на Србију током Првог свјетског рата.

На лицу ове медаље се налази српска круна и двоглави орао са натписом “JOURNEE SERBE“ (Српски дан), испод круне су ликови краља Петра I и престолонасљедника Александра, а одмах испод њих је натпис “GLORIEUX DEFENSEURS DE LA LIBERTE SERBE 1914-1915” са истим текстом и на српском језику (СЛАВНИ БРАНИОЦИ СРПСКЕ СЛОБОДЕ 1914-1915) и жигом “TSM LORDONNOIS GRAVEUR EDIT”. На наличју ове медаље је српски двоглави орао, а у његовом средишту штитови савезника уоквирени натписом “GLOIRE AUX INTREPIDES HEROS SERBES” (Слава храбрим српским херојима).

Овакве медаље су се називале  “Médailles de journée”, а на стотине њих су произведене у Француској за вријеме Првог свјетског рата. Израђиване су од разних материјала и имале су различите облике. Ове, Србима у част, данас се налазе махом у колекционарским збиркама, француским музејима, а могу се наћи и на разним онлајн аукцијама.

 

Сања Бајић

Србија на Светској изложби у Паризу 1900. године

Првих година након добијања независности 1878. године, Србија је склопила трговинске споразуме са свим најразвијенијим државама Европе. Убрзо потом, Србија добија позив да учествује на Светској изложби у Паризу 1900. године. Схвативши да је то значајна прилика да се склопе пословни контакти и свету прикажу српски производи, формиран је одбор за париску изложбу, који је окупио истакнуте професоре и стручњаке из разних области. Све новине су објавиле позив одбора да се се сви грађани који имају неки свој вредан производ, пријаве за учешће.
Изложба у Паризу 1900.

Изложба у Паризу 1900.

Србија је у Паризу наступила са разним производима (вино, храна, тканине, минерали). Успех српских излагача био је велики. Освојено је 19 златних, 69 сребрних и 98 бронзаних медаља. Међу награђенима је било и пуно произвођача вина.

https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Mihailo_Petrovi%C4%87_Alas,_portrait_by_Uro%C5%A1_Predi%C4%87.jpg

Михаило Петровић Алас (Урош Предић); фото: Википедија

Једну од златних плакета Србија је добила за рачунар који је конструисао Михајло Петровић Алас. Био је то аналогни рачунар за решавање диференцијалних једначина на принципу кретања течности, ПРВИ ОВОГ ТИПА У СВЕТУ!

О првом рачунару на свету више можете прочитати у нашем тексту:  Србин који је изумео први рачунар и сматра се претечом информатике и кибернетике

Светске изложбе су увек биле велика прилика да се нације прикажу и представе на светском нивоу. Тако су и за Србију павиљони имали карактер националне презентације на међународној сцени, што је највидније долазило до изражаја кроз архитектуру.

Србија је добила истакнуту локацију поред реке Сене у близини Алма моста и представила се павиљоном који изгледа попут цркве, у српско-византијском стилу (скоро да изгледа као црква Светог Марка у Београду). Главни архитекта овог пројекта био је Милан Капетановић из Београда, у сарадњи са архитектом Милорадом Рувидићем. То је идејно био скуп националних митова, приказ предотоманске узвишености, путовање у прошлост. Изгледао је као средњовековни српски православни манастир који идеализује слику прошлости.

Палата површине од 550 м², за Србију, са само 2 милиона становника у то време, представљала је веома значајно место. Унутрашњост павиљона је била изузетно занимљива и богато попуњена.

У Београду су прикупљене најлепше народне ношње из свих крајева Старе Србије и ништа није било богатије и лепше од те светле одеће украшене везом, уз додатак бројног накита. Уметнички израђене лутке су биле обучене у ове ношње и све то је представљало један етнографски музеј који је пленио лепотом и раскоши народног рукодеља.

Србија се у Паризу 1900. године појавила у свом разноврсном и живописном издању на чему су јој могли позавидети многи народи Европе. 

Српски павиљон, Париз

Изложба у Паризу 1900.

Приредио: Расен

Сродне објаве:
Србин који је изумео први рачунар и сматра се претечом информатике и кибернетике