Бранићу Србију и када будем мртва – Љиљана Жикић Карађорђевић

Била је мис Југославије, манекенка, снимала је рекламе, филмове, писала је поезију и била је мајка шесторо деце када је одлучила да се 1999. године добровољно пријави у војску Србије и оде на Косово. Пре него што је обукла униформу, написала је последњу песму, а није прошло дуго када је као припадник 125. моторизоване бригаде упала у заседу албанских терориста и погинула у 42. години живота, заједно са још два војника.

Љиљана Жикић Карађорђевић; фото: Википедија

Бранићу Србију и када будем мртва
.
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к’о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.
.
Изникнућу свуда где се миче цвеће
где ваздуха има и где нема, тамо
за све ћу бити и за шта се не зна
и за оно кол`ко можемо да знамо.
.
Стражар ћу бити сурови и страшни
туђин и лопов да се стално плаши
јер Србин не може да се зове робом
Србија то су сви векови наши.
.
Чуваћу границу српске земље моје
опрост за грумен нећу дати ником.
Моје ће руке хлеб сваком да нуде
ал’ Србију никад то је све што имам!
.
Ни огњишта гробља ни дедове моје
због њих ће погача и отров да буде.
И кад умрем ја ћу ногом опет стати
да стојим к’о храбра и висока стена
поглед ће вечно границу да прати
ни гроб ми неће рећи да ме нема.

Љиљана Жикић Карађорђевић

Љиљана Жикић Карађорђевић рођена је 9. марта 1957. у Крагујевцу. Као дете и тинејџерка похађала је музичку и балетску школу. Као девојчица је била ангажована у дечјем позоришту “Јаоким Вујић”. Дипломирала је на београдском ФОН-у као инжењер организационих наука. На такмичењу за мис Србије победила је 1978. у својој 16. години. Играла је у филмовима „Тигар“, „Балкан експрес“, „Грлом у јагоде“…

Када је постигла толико тога у животу, све је ставила на коцку и отишла као добровољац да се бори за отаџбину. Био је први април када је изгубила живот код села Љубенић крај Пећи. У ратном дневнику 125. моторизоване бригаде остало је записано да је група војника ноћу упала у албанску терористичку заседу и да су поред Љиљане погинула још два припадника српске војске. Имала је тада 42 године. Због своје храбрости и пожртвовања одликована је Орденом у области одбране и безбедности првог степена.

Успомену на Љиљану чува шесторо њене деце. који сви данас живе у иностранству осим најмлађе ћерке Дине Галорини. Дина, која је имала само седам година када се догодила ова трагедија данас живи у Србији.

Пре него што је отишла на Косово и Метохију, Љиљана је написала песму „Бранићу Србију и кад будем мртва“, која је објављена у листу Свет од 26. априла 1999. године. У песми је опоменула свој народ да је важно да сачувамо барем зрно стида у себи. Прва збирка њених песама зове се „Теби“, а збирка „Како ти је“ посвећена је њеној деци, која чувају успомену на њу и њену храброст.

Извори: Новости, Блиц, Курир

Сродни текстови:

Никита Станеску – Срби
Сергеј Јесењин о Србима
Хандриј Зејлер – Где је Србима родни завичај?
Виктор Иго – За Србију
Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.
Срби су највећи борци и демократе Европе – Рут Мичел
Српске војничке приче Хенрика Ангела
Теодосије Мангала о Србима и Србији
Алфонсо Рејес о Србима и Србији
Хенрик Аугуст Ангел – Другови! Косово! Косово!
Српско Светосавље равноапостолско – Френсис Конт
Фридрих Гризендорф – О Српском витешком духу
Храбри и срчани српски народ – Фидрих фон Таубе
Срби верују у снагу разлога и права (Ернест Дени)
Косово је духовна ствар, а духовне ствари сметају – Франц Вебер
Срби имају славну, херојску прошлост – Нобеловац Карл Шпителер
Реч у славу Србије – Жан Дитур
Храброст, човештво и заклетва Срба – Адам Мицкјевич
Јозеф Холичек – Између царства земаљскога и царства небеског
Француз о српској војсци и Србима 1913. године
Алберт Ајнштајн открио кафану и Србе као генијалан народ
Ребека Вест о Србији и српском сељаку
Максим Горки у Србији – Срби су исто толико Руси колико и ми
Достојевски о Србима: Неће много времена проћи и јавиће се спасоносна реакција…

Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома