Босански дипломата Прибислав Похвалић свој језик звао је српским
Прибислав Похвалић (1406-1438) дипломата босанске племићке породице Косача. у писмима, писаним ћирилицом свој језик назива српским
Прибислав Похвалић (1406-1438) дипломата босанске племићке породице Косача. у писмима, писаним ћирилицом свој језик назива српским
Професор Веселин Матовић са супругом и 25 колега из Никшића је стожер ћириличног писма у Црној Гори.
Недавно је Комитет Конгресне библиотеке из Вашингтона признао црногорски језик, чиме је Црна Гора добила међународни код за језик.
Изумирање језика наступа када језик нема више изворних говорника, Он иза себе може оставити посредне језике и дијалекте или умире без наследника.
Овај Даничићев речник је главно научно дело у које је Загреб икад кренуо, али је већ седамдесетих година Даничић добро осетио хрватски шовинизам
О ћирилици: један од најстаријих докумената Дубровника писан је српским језиком и ћирилицом (Предраг Драгић Кијук)
У Дубровнику, ако не од почетка а оно од памтивјека, говорило се српски, како од пучана тако од властеле; како код куће тако у јавном животу.
Хрватски језик је био у Загорју кајкавски, а по острвима чакавски. Гај смисли да Хрвати прихвате српску штокавштину којом се говори у Далмацији и Славонији
Између осталог, сабирали су онамо српске народне песме и исте послали Матици Хрватској, која их је издала у 12 књига, као „Хрватске Народне Пјесме“!
Крајем 19. века историчар Натко Нодило проучавао је национални састав становништва западног Балкана, па је изнео мишљење и о Дубровчанима.
Да ли је порекло речи календар заиста латинско или су српске речи „коледо“ и „коледар“ старије и позајмљене из српског у латински језик?
Два звеома важна ћирилична писана споменика, јесу Поваљски праг из 1184. и Поваљска листина из 1250. године са острва Брача.
Прво двоименовање српског језика је извршио филолог Ђуро Даничић у свом најзначајнијем дjелу ,,Рјечник хрватскога или српскога језика“.
Сматрам да би најпогодније име за ове данашње тзв. „Хрвате“ било полу-срби, а ево и зашто: служе се српским језиком, а нису Срби.
Срби Западне Бугарске користе гласове Ћ и Ђ као и сливено ДЖ (Џ) који су карактеристични искључиво за српски језик и нема их у бугарском.
Ћирилско писмо је строго забрањено, у градовима су имена улица преписана на латиницу. Бугари уништавају српске књиге и српске рукописе
Завештање Стефана Немање о језику представља дубоко емотивну прозу у форми тестамента у којем Немања преноси сину кључну поруку о опстанку народа
Успела је комунистичко-сербокроатистичка борба против ћирилице тек када је измишљено „богатство двоазбучја“ које се примењивало само за Србе
Штокавица се идентификовала као српски језик. Тако су је идентификовали наши људи било које вјероисповијести, али и Турци и страни путописци