Фигурине

Пронађен код стар 8.000 година на фигуринама из Белице

Протописмо старо око 8000 година, систем цртица, линија и тачкица урезаних у камен, откривено је на фигуринама трудница у разним фазама трудноће, женских и мушких полних органа, на археолошком локалитету Белица код Јагодине, најстаријем светилишту у Европи.
Археологија

фото: pixabay

Село Белица се налази на 15 km од Јагодине на старом путу за Крагујевац преко Драгоцвета и Сабанте. У близини села налазе се остаци средњовековног града који се у народу зове „Јеринин град“ или само „град“ а поред темељи цркве. Верује се да овај град датира из најранијег периода сеоба.

Топоними около су „Црквина“ „Логор“ „“Јеврејско гробље“. Сељаци су раније у околини при обради земље проналазили разне вредне предмете. Сада је та земља запуштена а сам „град“ остављен разним „истраживачима“ који се баве пљачком старина.

У долини реке Белице 2012. године пронађени су остаци неолитског насеља старог скоро 8000 година, као и фигура Венере. Немачки стручњаци са Универзитета у Тибингену и Геолошког института у Хајделбергу су потврдили да се ради о најстаријем светилишту у Европи.

Најстарије светилиште у Европи

У насељу из раног неолита нађена је највећа ризница праисторијских уметнина на свету, са око 100 човеколиких фигура од камена, кости и глине, старих око 8.000 година.

Ово је резултат истраживања које су заједно обавили немачки и српски стручњаци на локалитету који је 2002. године открио проф. др Милорад Стојић из Археолошког института САНУ.

– Десет година сам водио борбу доказујући да су фигурине с Белице налаз раван оном на Лепенском виру. Нажалост, неке колеге, због незнања или других мотива, покренуле су агресивну кампању против Белице, тврдећи чак и да фигурине нису оригиналне. Данас, захваљујући колегама из Тибингена, Хајделберга и Берлина, које су уложиле огроман новац у лабораторијска испитивања налаза, имамо непобитан доказ да сам био у праву.

Захваљујући геофизичким истраживањима које су извели немачки стручњаци, Белица је приказана у правом светлу, као метропола праисторијске културе, каква је нешто раније био Лепенски вир. Беличка култура поседује потпуно оригиналне, досада невиђене скулптуре и монуметалне грађевине.

Културе Лепенског вира и Белице су егзистирале у приближно исто време, али су се битно разликовале.

– Лепенци су још били ловци-сакупљачи док су Беличани били земљорадници, о чему говоре пронађене фигурине са симболичним представама женских и мушких репродуктивних органа, труднице, мајке с дететом – каже професор Стојић.

– Камени предмети су оригиналног изгледа и израђени на изузетном уметничком нивоу од стена лепих и различитих боја, богате текстуре. Очито је да су фигурине биле посвећене култу плодности, што је карактеристика ратарских заједница које обожавају мајку земљу. На фигурама из Белице представљене су све фаза настанка и развоја људског плода, од зачећа до порођаја. Овакве представе нису никада до сада забележене у уметничком стваралаштву човечанства, од када је оно настало 38.000 година пре нове ере.

Геофизичка испитивања у 2012. на локалитету Белица открила су праисторијско насеље опасано кружним ровом пречника 75 метара. У том кругу пронађени су кружни, трапезасти и троугласти темељи монументалних грађевина, какви до сада нису налажени у насељима раног неолита.

– То доказује да је реч о духовном средишту које је истог значаја за протостарчевачку заједницу, какве је у позном мезолиту имао верски центар Лепенски вир – каже проф. др Стојић.

Он наглашава да су истраживања на Белици изведена у сарадњи с Универзитетом у Тибингену, који ће издати двојезичну монографију на немачком и српском „Белица, најбројнији групни налаз културно-уметничке пластике из каменог доба и најстарије духовно средиште у неолиту Европе„.

Немачки стручњаци су локалитет крај Јагодине назвали археолошком сензацијом 21. века.

Протописмо старо око 8 000 година

До овог открића неочекивано је дошао археолог проф. Милорад Стојић, који је годинама истраживао Белицу. Он каже да је повећавајући фотографије фигурина уочио фрапантне минијатурне записе, зарезе и удубљења.

Стојић објашњава да пошто су фигурине пронађене у јами повезаној с култом зимске краткодневице постоји вероватноћа да записи изражавају неке временске интервале.

Научници кажу да се оне могу тумачити на више начина, као медицински календар којим су забележени циклуси плодности, али и као приказ физиолошких процеса.

Први трагови праисторијског насеља на локалитету Белице уочени су још седамдесетих година прошлог века, а у жижу пажње је дошло 2002. године.

Коначну реч дало је недавно истраживање немачких археолога опремљених георадарима. Они су открили монументалне култне објекте у облику круга пречника 75 метара, једнакокраког троугла и спирале.

Тим истраживањима утврђено је да је Белица најстарије и најмонументалније култно астрономско седиште у Европи.

Светилиште је направљено пре око 8.000 година, а фигурине су биле похрањене у јаму на ободу кружног храма.

Извори: Танјуг, Телеграф, РТВ, ВикипедијаУниверзитет Тубинген, messagetoeagle.com, Вечерње Новости 1, Вечерње Новости 2, НИН

Више о сензационалном открићу можете прочитати у тексту објављеном у Вечерњим Новостима:

Сензационално откриће код Јагодине: Медицински календар стар 8.000 година

У Русији пронађена фигурина од слоноваче мамута из леденог доба

Приликом ископавања на археолошком налазишту Хотилово 2 у Брјанској области у Русији, археолози су пронашли женску фигурину тзв. “палеолитску венеру“ која је исклесана од слоноваче мамута из леденог доба, а чија се старост процјењује на око 23 000 година.
Палеолитска Венера

“Палеолитска Венера“ стара око 23 000 година пронађена у Брјанској области у Русији; фото: Фото: Институт археологии РАН/Александр Пахунов

Руски археолози пронашли су у подручју Брјанске области фигурину извајану од слоноваче мамута из леденог доба, која представља приказ женског тијела са наглашеним атрибутима што говори да се ради о приказу плодности или женском божанству. Наиме, ријеч је о “идеалној женској љепоти“ из каменог доба.

Хотилово 2 је археолошко налазиште горњег палеолита које се обично назива културно-историјском заједницом источног граветијена. Граветијен је култура израде каменог оруђа и култура млађег палеолита, која се везује за хомо сапијенс сапијенса. Назив је добила по Ла Гравету у Дордоњи. Датира се на период између 22 000 и 28 000 година старости. 

Карактеристични артефакти ове културе су мала сјечива и шиљци, коришћени углавном за лов на крупну дивљач, попут бизона, ирваса, мамута. Такође су карактеристичне фигурине венера од камена, слоноваче, глине…

Једна од најпрепознатљивијих карактеристика граветијена је присуство женских фигурина тзв. венера. Чувени локалитет је Вилендорф у Аустрији гдје је пронађена Вилендорфска венера.

Проналазак ове фигурине је била једна од најзначајнијих археолошких вијести протеклог мјесеца у Русији. Научној заједници представљен је на Међународној конференцији “Умјетност каменог доба: слике, знаци, контекст“ која је од 10 – 12. априла одржана у Санкт Петербургу.

Сања Бајић

Извори: runews, Риаbryansknovosti