Графити велеграда

Поделите

Графити представљају незаобилазни део урбаног окружења. Замислити град без графита било би исто као замислити град без аутомобила. Графити су свуда, изложени погледима, временским условима и емоцијама – а то их чини пролазним.

Београдски графити

Душко Радовић, графит у Београду; фото: Расен

Свако време имало је свој народни израз и начин на који се он исказује. У праисторији је то било урезивање порука на зидовима пећина, нешто касније преношење порука усменим путем преко приче или песме, затим су се појавиле књиге и новине, радио, телевизија, интернет…,

Један од видова преношења порука данас јесу графити исписани зидовима и другим погодним објектима, на мање или више видним местима.

У Србији, посебно у Београду, постоји богата графитска сцена, која се прати и документује.

Најстарији сачувани графит у Београду је 1920. године, а налази се у Сремској улици. а Он позива да се гласа за Филипа Филиповића, члана Социјалистичке радничке партије. Филип је тог лета изабран за председника београдске општине, али је смењен само неколико дана касније.

Графити могу имати естетску вредност и улепшавати запуштене урбане површине, али такође представљају одраз друштвених, политичких и навијачких подела

Један од најпознатијих српских графита (који се цитира и у лексиконима урбане културе) је „Џаба сте кречили!“. А ево још неких:

– Боље водити љубав него пса….

– Боље испасти глуп него из аутобуса!

– Боље луд од среће, него луд од рођења.

– Боље пет до дванаест, него ниједну после један.

– Буди уз мене кад одем од тебе.

– Врхунац глупости је кад ти рођени отац објашњава да си постао од мајмуна.

– Да Бог постоји, цркве не би имале громобране

– Да нема џепароша, не бих ни искусио секс.

– Девојке памет у главу… а доле шта улети!

– Друштво, морам кући да једем, матори ће да ми сере!

– Е, само ми плавуша треба, и без ње сам глуп!

– Инфаркт – ма какав је, од срца је.

– Ја сам се овакав родио. А који је твој изговор.

– Кад ја тамо, а оно међутим.

– Кад те нема у близини нису ми све овце на броју

– Ко рано рани има подочњаке.

– Љубав је вечна – објекти се мењају.

– Мене слава и новац уопште не занимају; само новац.

– Ми трчимо за срећом, а несрећа за нама.

– Могу се одупрети свему осим искушењу.

– Може да буде, а не мора да значи.

– Морамо ућуткати оне који су против слободе говора.

– Наш ваздух има једну предност: – видимо шта удишемо.

– Не будите празноверни – то доноси несрећу.

– Не препири се с будалом; људи можда неће уочити разлику

– Некад сам био неодлучан, а можда и нисам

– Неко нам је ставио дрогу у хероин.

– Нисмо згодни, ал смо зато незгодни.

– Њутн лаже. Лаке падају брже.

– Обожавам рад – могу сатима да гледам људе како раде.

– Око за око, паста за зубе.

– Плавуша је жена са плавим ушима.

– Постао сам атеиста – убили су Бога у мени.

– Пролеће у Београду: – Ујутро се чују птице како кашљу.

– Пушење ти скраћује цигарету.

– Самоубиство је најискренији облик самокритике.

– Свако „Зашто“ има своје „`бем ли га“

– Сида, сида, е па шта је, ако је сида, није рак.

– Цев је шипка кроз коју је провучена рупа.

Украс 1

Графити и мурали се често мешају и поистовећују. И једни и други представљају провокативне покрете где су дела приказана у јавним просторима уместо у галеријама. али они се ипак разликују у техници израде, самој функцији и намери.

Гаврило Принцип, графит у Београду

С обзиром на то да мурали представљају вид концептуалне уметности, њихови аутори не само што желе да суграђани виде производ њихове маште, већ и да имају неку интеракцију са њиховим уметничким делом, да разумеју његову поенту, као и да осете емоцију – дакле, циљ им је да привуку пажњу. Са друге стране, илегалност је највећа предност графита, а уједно и њихова највећа мана.

Графити су такође специфични, јер већина њих често не може да се прочита без потешкоћа, што значи да су усмерени ка одређеној циљној групи, док су мурали отворенији према публици. Ипак, и једни и други користе хумор, иронију и апсурд како би комуницирали са случајним пролазницима, а све то са намером да их наведу да се макар на тренутак замисле.

Приредио: Далибор Дрекић