Федерико Гарсија Лорка

Федерико Гарсија Лорка и читање уназад

Федерико Гарсија Лорка (1898-1936) је најугледнији шпански песник 20. века, који је спонтаним стваралачким нагоном сјединио традиционалне вредности шпанске књижевности, народне баштине и модерне књижевности. 

Федерико Гарсија Лорка

Лоркину поезију карактеришу три битне црте: артизам, утицај традиције и народних песама и лични, изразито страстан доживљај. Лорка је био и драматург и позоришни редитељ, а његова заоставштина се у Шпанији сматра националним културним благом.

Милоје М. Ракочевић у делу „Језик и стил у релацији са структуром и композицијом“ наводи да је Лорка вршио додатно кодирање својих дела природним кодом и за то наводи пример две његове приповетке, „Самоубиство у Александрији“ и „Усековање Јованове главе“ (1971.).

У првој приповеци код је представљен декадским системом природних бројева којима су „насловљене“ мање целине дела, и може да се разреши само читањем приповетке уназад. Лорка је целине насловио паровима бројева 13-22, 12-21, 11-20… У задњој целини дао је шифру усправно написаног низа бројева 987654321, помоћу које је могуће разумети смисао дела и његову филозофско-поетску поруку.

Другу приповетку је шифровао тако што је помоћу надигравања речима између Крститеља и црнаца нумерички створио слику троугла, а надигравањем обрнутим редоследом, слику троугла дату у одразу огледала. Писац затим скреће пажњу на одређене нумеричке законитости низа природних бројева, битне за разумевање приповетке.

Далибор Дрекић

извор: Милоје М. Ракочевић: Језик и стил у релацији са структуром и композицијом“, Стил, Београд, 2004.

Текстове са темом палиндрома, као и прозна и поетска остварења у овој форми можете читати и на нашој страници Краткословље.

Волите своју осамљеност (Р. М. Рилке)

Ја волим свога бића полутмину
што даје мојим чулима дубину;
Рајнер Марија Рилке

Звезде

Ворпсведе код Бремена 16. јул 1903.

Али све оно што ће можда једном многима бити могућно може осамљеник већ сада да припрема и гради својим рукама, које мање греше. Зато, драги господине, волите своју осамљеност и бол што вам га проузрокује носите уз складне звуке тугованке.

Јер они који су вам блиски, далеки су – кажете ви – а то показује да круг око вас почиње да се шири. И ако је ваша близина далека, онда је ваша даљина већ под звездама и веома велика; радујте се свом растењу и развоју, у које не можете никог да поведете са собом, и будите добри према онима који заостају, и будите сигурни и спокојни пред њима, и не мучите их својим сумњама и не плашите их својим поуздањем или својом радошћу, које они не би могли да схвате.

Тражите неку једноставну и одану заједницу са њима, која неће морати неминовно да се измени ако ви сами будете постали друкчији; волите у њима живот у туђем облику и будите трпељиви према људима који старе и плаше се самоће, у коју ви имате поверења.

Избегавајте да оној драми која је вазда напета између родитеља и деце додајте нове сукобе; она истроши многу детињу снагу и исцрпе љубав родитеља, која делује и загрева и када не схвата.

Не тражите савета од њих и не рачунајте на њихово разумевање; али верујте у љубав коју одржавају за вас као неко наслеђе, и уздајте се у то да у овој љубави почива снага и благодат из чијег круга не морате изаћи па да доспете сасвим далеко!

Ф. Г. Лорка – Писма младом песнику (Градац, Чачак, 2012)

 

Рајнер Марија Рилке рођен је у Прагу 4. децембара 1875. године. Сматра се једним од највећих немачких поета.

Превела: Вера Стојић

Извор: Сродство по избору