Никита Станеску – Срби

Песник и есејиста Никита Станеску (1933-1983) убраја се у највише домете румунске књижевности друге половине двадесетог века. За више од две деценије објавио је око 30 књига поезије. Многе од њих су награђиване и превођене на више језика. Преводио је српске песнике (Васка Попу, Адама Пуслојића…) на румунски језик.

Никита Станеску (Паул Мецет, 2014); фото: Википедија

Књижевни рад Никите Станескуа карактерише потрага за чистом поезијом, за лепотом складно склопљених речи. Његова поезија обилује темама љубави, живота, природе и прожета је многим метафорама. Провејава идеја да је природа метафора свега; у њој је присутно све: рођење, суровост, лепота, живот, смрт… Отуда и њена свеприсутност у стваралаштву Никите Станескуа.

Срби

Нек ђаво носи оног који ће лећи
на српско срце!
Неће уснути ни за трен.
Викнуће великој птици
која је уместо неба
над Србијом:
Гушим се, гушим се!
Зашто ми ти птицо, удишеш ваздух?
А птица ће одговорити:
„То није ваздух за дисање.
Ово је ваздух за певање!“

Никита Станеску,  збирка „Београд у пет пријатеља“, Вршац, 1971.
(превод: Адам Пуслојић)

Извор. ФБ Адама Пуслојића (Стање ствари)