Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.
Ниједна земља Европе није се ослободила сопственим снагама. (Ниједна? Једна ипак јесте. Југославија. Својом сопственом партизанском војском. Зато је 1999. године било неопходно недељама и недељама бомбардовати српске градове: да би се, а постериори, и том делу Европе наметнуо статус побеђеног)

Милан Кундера; фото: Википедија/Elisa Cabot
„Нова Европа рођена је из једног огромног пораза,
коме нема равног у њеној историји;
први пут, Европа је била потучена,
Европа као таква, читава Европа.
Потучена прво лудилом свог сопственог зла
отеловљеног у нацистичкој Немачкој
и потом ослобођена с једног краја од стране Америке,
а с другог, од стране Русије.
Ослобођена и окупирана. Говорим то без ироније. Обе те речи су тачне.
У њиховом споју лежи јединствена природа ситуације.
Постојање чланова Покрета отпора (Партизана),
који су се свуда борили против Немаца,
ништа битно није променило: ниједна земља Европе
(Европе од Атлантика до балтичких земаља)
није се ослободила сопственим снагама.
(Ниједна? Једна ипак јесте. Југославија.
Својом сопственом партизанском војском.
Зато је 1999. године било неопходно
недељама и недељама бомбардовати српске градове:
да би се, а постериори, и том делу Европе наметнуо статус побеђеног)”
Милан Кундера (Брно, 1. април 1929 — Париз, 11. јул 2023) био је чешко-француски књижевник. Најпознатија дела су му романи Шала и Неподношљива лакоћа постојања.
Иако је објављивао и есеје, збирке песама и драме, Кундера је најпознатији по својим романима и себе је сматрао превасходно романописцем. Кундера је био изузетно читан у Југославији, сарајевски издавач „Веселин Маслеша” 1984. је објавио његова сабрана дела.
Године 1985. Кундера је добио награду „Јерусалим“, а његов поздравни говор објављен је у збирци есеја „ Уметност романа “. Добитник је и Аустријске државне награде за европску књижевност 1987. године; 2000. године добио је међународну награду „Хердер“; а 2007. Чешку државну награду за књижевност. Сматра се и да је ушао у ужи избор за Нобелову награду за књижевност
Извори: РТС Око, Википедија
Кундери се можда и не може замерити што жестоко греши у тврдњи да је Југославију ослободила њена сопствена ПАРТИЗАНСКА војска, али може нама, који смо велики део живота живјели у том истом лажном убеђењу, а онда смо, Божијом милошћу и трудом истинољубивих родољуба, полако дошли до дјелића истине, систематски убијане све ово вријеме.
Зато код сваког цитирања таквих неопростивих неистина треба ставити напомену, којом се она (неистина) обележава као таква (а поготово на веб страницама овог опредјељења).
Свако добро!
А ко је ослободио…?!
Јел ти то озбиљно мислиш, или се шалиш? Партизани, југославија, слабо познајеш истину!