Милан Кундера о бомбардовању српских градова 1999.

Ниједна земља Европе није се ослободила сопственим снагама. (Ниједна? Једна ипак јесте. Југославија. Својом сопственом партизанском војском. Зато је 1999. године било неопходно недељама и недељама бомбардовати српске градове: да би се, а постериори, и том делу Европе наметнуо статус побеђеног)

Милан Кундера; фото: Википедија/Elisa Cabot

„Нова Европа рођена је из једног огромног пораза,
коме нема равног у њеној историји;
први пут, Европа је била потучена,
Европа као таква, читава Европа.
Потучена прво лудилом свог сопственог зла
отеловљеног у нацистичкој Немачкој
и потом ослобођена с једног краја од стране Америке,
а с другог, од стране Русије.
Ослобођена и окупирана. Говорим то без ироније. Обе те речи су тачне.
У њиховом споју лежи јединствена природа ситуације.
Постојање чланова Покрета отпора (Партизана),
који су се свуда борили против Немаца,
ништа битно није променило: ниједна земља Европе
(Европе од Атлантика до балтичких земаља)
није се ослободила сопственим снагама.
(Ниједна? Једна ипак јесте. Југославија.
Својом сопственом партизанском војском.
Зато је 1999. године било неопходно
недељама и недељама бомбардовати српске градове:
да би се, а постериори, и том делу Европе наметнуо статус побеђеног)”

Милан Кундера (Брно, 1. април 1929 — Париз, 11. јул 2023) био је чешко-француски књижевник. Најпознатија дела су му романи Шала и Неподношљива лакоћа постојања.

Иако је објављивао и есеје, збирке песама и драме, Кундера је најпознатији по својим романима и себе је сматрао превасходно романописцем. Кундера је био изузетно читан у Југославији, сарајевски издавач „Веселин Маслеша” 1984. је објавио његова сабрана дела.

Године 1985. Кундера је добио награду „Јерусалим“, а његов поздравни говор објављен је у збирци есеја „ Уметност романа “. Добитник је и Аустријске државне награде за европску књижевност 1987. године; 2000. године добио је међународну награду „Хердер“; а 2007. Чешку државну награду за књижевност.  Сматра се и да је ушао у ужи избор за Нобелову награду за књижевност 

Извори: РТС Око, Википедија