Срби у Руској војсци – Илирски хусарски пук
Илирски хусарски пук је био лака коњичка јединица Руске царске војске која је постојала у 18. веку. створен ради организовања одбране јужних граница Русије, које су привлачиле српске и друге досељенике са Балканског полуострва.
Трубач Далматског и редов Илирског хусарског пука, од 1776. до 1783. фото Гемини ВИ
Илирски хусарски пук формиран је 24. децембра 1776. године углавном од представника Срба, али и других јужнословенских народа који су пребегли у Руско царство и населили се у „Нову Србију“.
Формација је активно коришћена на јужним територијама које су недавно припојене Руском царству. Служила је а организовања одбране јужних граница Русије, које су привлачиле српске и друге досељенике са Балканског полуострва и обављала је стражарске и граничне патролне дужности
Историјски документи, посебно „Кавкаски рат“ В. А. Пота, указују на то да је Илирски хусарски пук формирао кордонску линију у Кубанском региону заједно са другим јединицама Донских козака (Кулбаковски и Вуколовски пук).
У овом поуку служио је српски племић генерал-потпуковник Иван Јегорович Шевич, један од најхрабријих у руској царској војсци под командом Михаила Кутузова и цара Александра I у рату против наполеонске Француске.
Два донска пука, Кулбаковљев и Вуколовљев, била су 1777. године стационирана на Кубану, држећи кордон заједно са Илирским хусарским пуком. Управо против ових пукова, по Џаумовом наређењу, Черкези су близу Темрјука, усмерили своје прве нападе са запањујућом вештином и смелошћу,
Опрема и изглед пука одговарали су прихваћеним стандардима лаке коњице руске војске за време владавине царице Катарине II.
Грб илирског хусарског пука; фото: Гемини ВИ
Хусари су били наоружани сабљама, карабинима и пиштољима. Традиционална хусарска униформа укључивала је долман, ментик, чакчире и шако.
Ова јединица је била један од неколико националних нерегуларних и војних хусарских пукова основаних у 18. веку, као што су бугарски, грузијски и молдавски.
Убрзо након оснивања, током војне и административне реорганизације јужних трупа, пук је укинут, а његово особље је апсорбовано у друге формације, укључујући Тауридски пук.
Приредио: Далибор Дрекић
Литература:
Василий Александрович Потто, Кавказская война. Том 1, С. Петерсбургь, 1886.
Н. А. Никифоренко щоденник подорожі І. А. Гільденштедта Єлизаветградською провінцією (травень — липень 1774 року)
Сродни чланци:
Руска књига из 19. в. о српским хусарима у руској војсци
Срби у Руској војсци – Црни хусарски пук
Срби у Руској војсци – Српски хусарски пук
Срби у Руској војсци – Жути хусарски пук
Срби у Руској војсци – Словенски хусарски пук
Срби у Руској војсци – Бугарски хусарски пук
Срби у Руској војсци – Македонски хусарски пук
Срби у Руској војсци – Влашки хусарски пук
Славјаносербија: земља војничког братства
Срби у Руској војсци – Олвиопољски хусарски пук
