Ратни буквар штампан на Крфу 1916. године

1916. године на Крфу је објављен буквар чија је намена, поред образовања ђака, била и описмењавање српских војника.

Буквар за основне школе у Краљевини Србији штампало је Министарство просвете и црквених послова, 1916. године на Крфу. Иако је Први светски рат увелико био у току у скоро целој Европи, а само Министарство у избеглиштву на Крфу, један од главних задатака био је да се окупе избегли ђаци и да им се омогући наставак школовања у савезничким земљама, као и да се води рачуна о просветним радницима у земљи и иностранству.

Примерак Буквара објављеног на Крфу 1916. године из библиотеке Педагошког музеја, Фото: РТС

Одлучено је да се у целости прештампа буквар Стеве Чутурила, који је био у употреби више од тридесет година. После два месеца трагања, у августу 1916. године, пронађен је један примерак овог буквара, и то у Заводу госпође Грујић, у Фалеру код Пиреја. Државна штампарија Краљевине Србије у том тренутку није имала ни потребан материјал, а ни машине за штампање, па је тај посао поверен фабрици картонаже и штампарији браће Аспиотис на Крфу. До краја те године из штампе је изашло првих педесет хиљада примерака, које су урађене фотолитографски са старог примерка. Следећих педесет хиљада одштампано је до лета идуће године.

Министарство просвете бесплатно је дистрибуирало буквар ђацима, школама, болницама. Књига је била потребна и нашим ђацима који су се налазили у школама у избеглиштву у Француској, најмлађима који нису имали одакле да уче и ученицима који су се припремали да буду учитељи. Било је врло важно да будући учитељи и учитељице имају уџбеник на основу кога ће моћи да подучавају будуће генерације када дођу у ослобођену Србију.

Стево Чутурило, Буквар за основне школе у Краљевини Србији

Тај буквар послужио је и за описмењавање српских војника на Крфу. Већина њих није никада имала прилику да иде у школу, буквар им је помогао да науче прва слова док су као рањеници боравили на острву, а користили су га и у Школи за неписмене српске инвалиде, отвореној почетком јуна 1917. године у Бизерти. „Интересантно код овог буквара је и то што поред сваког слова постоји и одређена слика у облику тог слова, па је тако код слова З нацртана змија у облику слова З“, каже мр Маја Николова, дипломирани педагог и кустос саветник у београдском Педагошком музеју.

Осим слова која су била илустрована, буквар садржи и краће поучне текстове адекватне узрасту првог и другог разреда основне школе, затим занимљивости као што су питалице или загонетке, али и мало дуже текстове који имају морални карактер. Ти текстови су у датом друштвеном тренутку посебно доприносили развоју патриотизма и развоју националног идентитета. „Најважније је било то што су српска влада и Министарство просвете били свесни да ће до ослобођења кад-тад доћи и да је потребно да се припреми улазак у ослобођену Србију, као и да треба одмах по завршетку рата да се ради на описмењавању становништва, како деце, тако и одраслих“ – истиче наша саговорница.
Један примерак овог буквара данас се чува у библиотеци Педагошког музеја у Београду.

ПРИМЕРАК ЗА СЛЕПЕ

Директор школе на Крфу, професор Вељко Рамадановић, урадио је на основу истог буквара и уџбеник „Моје прво радовање“ – буквар за слепе, који се користио као основно средство за стицање писмености српских ратника који су изгубили вид. Сналажљиви професор Рамадановић је исекао буриће и од тог лима направио плоче за штампање на Брајевој азбуци.

Гордана Рафаел

Извор: РТС

Оставите одговор