Исидор Бајић – Српкиња

Коло „Српкиња“, које је компоновао Исидор Бајић, представља једно од најпознатијих и најрепрезентативнијих дела српске музичке баштине с почетка 20. века.

Бајић је „Српкињу“ компоновао 1909. године. Она је првобитно настала као клавирска композиција, али је врло брзо стекла огромну популарност и ушла у народну традицију, где се изводи у различитим аранжманима — од народних оркестара до хорских и камерних састава.

Композиција је написана у духу српског народног кола. Исидор Бајић је био познат по својој способности да успешно споји елементе уметничке музике са духом и ритмом српског фолклора, стварајући дела која звуче аутентично и блиско народу.

„Српкиња“ се сматра химном српског кола. Њен лако памтљив, виталан и полетан ритам учинио ју је неизбежним делом репертоара на бројним свечаностима и народним скуповима током целе друге половине 20. века, па све до данас.

Иако је написана за оперу „Кнез Иво од Семберије”, песма је постигла већу популарност него сама опера. Често се налази на репертоару хорова и културно уметничких друштава (у сплету градских игара).

Опера у једном чину Кнез Иво од Семберије базирана је на истоименој трагедији Бранислава Нушића.

Иако је опера релативно наивно написана у стилско-музичком смислу, ипак је један од пионирских покушаја писања националних опера.

У самој опери се могу наћи и две песме за које се сматра да су народне, али су у ствари дело Исидора Бајића: Еј, ко ти купи то фустанче и Ој, Српкињо, буд’ орна.

Бајићево стваралаштво, укључујући „Српкињу“, значајно је допринело јачању националног идентитета кроз музику у време када је српска култура тежила еманципацији и изградњи модерног уметничког израза ослоњеног на традицију.

Ево како ова песма звучи у опери:

 

Хорско извођење песме „Српкиња“:

 

„Српкиња“ у извођењу културно-уметничких друштава

1. АНИ СКД Просвјета Вуковар

 

2. КУД Чукарица

 

Исидор Бајић

Исидор Бајић (1878-1915) био је српски композитор, педагог и музички издавач. Помагао је даровитим ученицима у њиховим првим композиторским корацима.

Као резултат Бајићевог педагошког рада настао је Пројекат за промену учења појања и певања у Великој српској православној гимназији (1912). 

Исидор Бајић је основао музичку школу у Новом Саду, 17. октобра 1909. године, после Школе пјенија Александра Морфидиса-Нисиса, прву институцију тога типа на тлу Војводине.

Записивао је народне и српске црквене мелодије и користио их у својим композицијамаза клавир, хорским делима, комадима са певањем и у опери Кнез Иво од Семберије.

Српско црквено појање је упоређивао са појањем других народа на путовању за Хиландар са хором карловачких богослова у лето 1911. године.

Обраћао се лично Лукијану Богдановићу, православном епископу будимском, у вези са предлогом за редиговање српског црквеног појања.

Приредио: Далибор Дрекић

Извор: Музика

Сродни чланци:

Српско-руски марш Чајковског: дело које је подигло Русију на ноге
Бела Барток и српска традиционална музика
Јован Ивановић (Iosif Ivanovici) – румунски краљ валцера српског порекла
Дворжакова “Русалка“ – опера са мотивима из словенскe митологије
Марш на Дрину – Познате светске изведбе
Чувени француски оперски пјевач 1916. изводи “Боже правде“ на српском језику
Мијатовке Станислава Биничког
Охридска легенда Стевана Христића