Херцеговачки устаници у француском листу из 1875.
L’illustration је на насловним странама објавио илустрације херцеговачких устаника текстове којим европску јавност упућују у тамошња збивања.
Новије доба
Лично име Србин у крајевима данашње Македоније
Мушко личио име Србин до завршетка Другог светског рата, било је раширено у западним крајевима данашње Македоније.
Руска књига из 19. в. о српским хусарима у руској војсци
Српски хусарски пук је коњичка војна јединица која је постојала у руској царској армији од 1724. до 1785. године.
Југославизам бискупа Штросмајера као подвала за Србе
Са много безумља и подвале говорило се српском народу да је загребачки „југославизам“ „братски“, и „словенски“, и „револуционарни“.
Ђорђе Крижанић: католички калуђер који је покушао да поунијати Русију
Заговорник црквеног и словенског јединства према унијатском моделу Ђорђе Крижанић ишао је у Русију с идејом да Русе приведе католичкој Цркви
Крајишки војвода Тривун Бундало
Тривун Бундало је био један од вођа Босанско-херцеговачког устанка, односно савременик и саборац другим српским крајишким војводама.
Црква Светог Николе на Поречкој ади код Доњег Милановца
У 17. веку место Доњи Милановац први пут се помиње под називом Бања и као рибарско сеоце био је близу ушћа реке Пореч у Дунав.
Јован Дучић: Хрватски илиризам
Илиризам је претеча Штросмајеровог покрета, названог погрешно „југославизмом“. Погрешно, бар по српској дефиницији ове речи.
Србин с руским орденом „за највеће јунаштво на Балкану“
Новак Милошев Вујадиновић, српски јунак из Црне Горе, истакао се у бици на Фундини 1876. када се 5000 бораца одбранило од 20.000 Турака.
Братско лицемерје – Босна раздора између Срба и Загреба
У Далмацији која је у то време још имала минималне везе са Загребом, ни један хрватски успех није могао бити могућ без помоћи онамошњих Срба
Винковци Срба и Шокаца, а Хрватима каковима ни трага
Како се изјашњавало, осећало и говорило становништво Винковаца 19. века показује чланак листа Дом, којег је уређивао Антун Радић.
Српска штампана књига у БиХ од 1800. до 1878
Гашењем српске средњовековне штампарије у Доњој Сопотници код Горажда 1523. настаје вишевековна пауза српског штампарства у БиХ
Француз о српској војсци и Србима 1913. године
Француз о српској војсци: Србин је финији, интелигентнији, вештији да маневрише но његов противник, а ипак уноси исто толико храбрости и бујности
Штросмајеров јуриш на Босну и сламање фрањеваца
Босански фрањевци, до оног времена независни и слободоумни. нису знали за Хрвате, нити имали икакве везе са њиховим клиром.
Григоријански календар као средство папске експанзије
Са формално-научне тачке гледишта, Григоријански календар нема баш никаквих преимућстава над Јулијанским календаром.
Средњовековни документи о Србима у Крајинама
Средњовековни документи о Србима у Крајинама помињу Србе у време кад, у тим документима, нема помена о Хрватима, нити о хрватским државама.
Лујо Војновић о хрватском плану за истребљење Срба, XIX век
Лујо Војновић је био српски правник, адвокат, историчар, дипломата и писац из старе српске племићке породице Војновића
Штампарство код Срба у Загребу
Штампарство код Срба је прави замах остварило тек у 19. веку, када су отворене многе српске штампарије у Јужној Угарској и у Кнежевини Србији
Београдски Римски водовод и Београдска шума
Срби су населили шуму. И шума је добила ново име – Београдска шума или “Belgrad Ormani” . У том делу шуме је био забрањен лов, као и сеча дрвећа
Српска дубровачка омладина и споменик Ивану Гундулићу 1892.
Предлог да се тога дана открије споменик Ивану Гундулићу, а не само спомен-плоча, дошао је из редова Српске дубровачке омладине.
