Манастир Девич запаљен током погрома 2004.; фото: Википедија
Плачи, Вољена Земљо и Сузама осветли Мисао која тиња у свакој нашој жељи Од свих Суза које сад капљу по Планети најтужније су Дечје Сузе у Мојој Земљи.
Ко ће, и чиме, да плати толике Дечје Сузе Страх, Несаницу и Радост одлетелу у неповрат Ко ће Деци да врати све оно што им узе ово зло, стало сво у кратку реч – рат?
Плачи, Вољена Земљо, ољагана и сама Сузе су Твоје давно ушле у Песмарице Још ниси све Дечје Кости ни повадила из јама а већ ти опет бацају Децу у јаме безданице.
Ви што нам рушите Цркве, кућерке и палате ратници фанатици, људомрсци и сунцождери, за кога Нови живот и Нови Свет стварате кад Деца беже од вас у шуме, међу звери?
Плачи, Вољена Земљо, Сузама Малишана што уче школу у вучјим и лисичијим јамама Очеви и Мајке им се гледају преко нишана, а Стричеви и Ујаци на њих палацају камама.
Нека се скамене погледи и нишани упрти у Дечја Срца, у Беле Птице над рововима Какав то Живот може да никне из Дечје Смрти Коме ће сванути дан на Дечјим Гробовима?
Ниједна Застава на овом трулом свету макар од саме свиле и кадиве саткана не заслужује да се завијори на ветру ако је и Дечјом Крвљу покапана.
Плачи, Вољена Земљо, у чељустима але (нека Те бар у Сузама што више буде) све док се сва три Бога на Тебе не сажале и не пресеку помор бачен међ псе и људе.
Погледај своју Децу са старачким лицима Младиће на штакама што уче прве кораке Увелу Новорођенчад у инвалидским колицима Безимене Гробове, Распамећене Мајке и Старце бескућнике у туђим шљивицима што зуре у Небо, налик на угашене угарке.
Плачи, Вољена Земљо, и Сузама осветли Своје Срце што куца у свакој нашој жељи Од свих Суза које сад капљу по Планети најсланије су Дечје Сузе у Мојој Земљи!
Добрица Ерић (1936-2019) Рођен је у 22. августа 1936. године у Доњој Црнући. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.
Добрица Ерић – Поносна песма; фото: Јутјуб снимак
Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[
Ја раб Божји Србин са проседом брадом изјављујем драговољно кроз ланце и жицу пред сведоцима Силом, Муком и Неправдом да сам крив и да признајем кривицу!
Крив сам што сам неко а не нико и нетко Крив сам што у доба општег србобрста идем у православну цркву додуше поретко и што се крстим овако с три прста!
Крив сам што јесам а треба да нисам Крив сам одавно што стојим усправно и гледам у небо, уместо у траву Крив сам што се дрзнух против кривде крив сам што опет славим своју крсну славу!
Крив сам што пишем и читам ћирилицом Крив сам што певам, смејем се и псујем а понекад и лајем Крив сам и признајем да не знам што знам и да знам што не знам
Крив сам, и да завршим с највећом кривицом (пре него што се заценем од смеха), крив сам тврдоглавац што сам Православац и Светосавац и што не верујем у свети злочин и опроштај греха!
Крив сам и грешан дакле што постојим и кад већ постојим и још дрско стојим што бар не признам да не постојим!
Ако то признам да сачувам главу изгубићу часни крст и крсну славу Ако не признам црно ми се пише цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи лопова и гоља чопори робота и других монструма кидисаће на моје воћњаке и поља и на моју белу кућу поред друма око које као најлепше одиве цветају трешње, јабуке и шљиве.
Па ево признајем и то за спас рода Ја више не постојим скините ме с листе Ја сам од сад само ваздух, светлост и вода три елемента која вам користе А ово што пред вама говори и хода то је оно што ви од мене створисте!
Моја ружна слика озверена лика коју умножавате у вечери и јутра то је слика ваше свести и подсвести то нисам ја, споља то сте ви – изнутра!
Мој душманине са хиљаду руку с хиљаду слугу и слушкиња лажи убрао си ми сунце ко јабуку и радост чисту ко булка у ражи Моји ће потомци пити јед и чемер а твоји већ пију горку медовину за крвав новац којим пуниш ћемер распродајући моју ђедовину Усуд ће ти лудачку кошуљу обући и тада ће се мало разданити или ће планета од срамоте пући и све нас у исти амбис сахранити!
Много сте важне Земљо моја мила Ти и Твоје сестре Истина и Правда чим се на вас дигла оволика сила чим су на вас зинуле кривда и неправда.
Руље бивших људи убица и гоља чопори робота и других монструма палацају на твоје воћњаке и поља и на моју белу кућу поред друма око које као најлепше одиве цветају липе, јабуке и шљиве.
Шта ће овде џихадлије крсташи, фармери који Ти черече синове и кћери Мора да су чуле белосветске банде да имају златна срца па их ваде да их пресаде у сопствене груди не би ли и они тако били људи.
Господо тужиоци суци и џелати исписали сте ми своје заповести по зеницама најфинијем стаклу што теже живим, лакше ћу умрети Зашли сте много у ноћ поодмаклу али узалуд ћете линчовати најгостољубивији народ на планети (због чега ћете горети у паклу) јер Људско Срце чудо над чудима неће да се прими у вашим грудима!
Ми се не плашимо смрти црне вуге већ ропског живота и болести дуге Смрт је честа појава међ нама Србима као што су пролеће, лето, јесен, зима И није страшнија поготову дању од суше, поплаве, земљотреса, мраза кад је човек сретне на своме имању окађене душе и светла образа.
Злонамерници сити и манити све ми забранисте у рођеној кући ал не може ми нико забранити да певам и да се смејем умирући а то се вама више не догађа ни кад свадбујете ни кад вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца и разапните ме на врху планина ко ваши праоци што су мог Праоца Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да гледам а ви зажмурите иначе ће вам се очи распрснути од сјаја мог лица Само, пожурите што пре ме разапнете пре ћу васкрснути!
Добрица Ерић
Добрица Ерић (1936-2019) Рођен је у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Родитељи — шумадијски сељаци Милош и Радмила.
Завршио четири разреда основне сколе у Враћевшници и опробао срећу — како сам каже — у многим занатима… Својим богатим стваралаштвом на својеврстан начин обележава живљење на шумадијском и српском простору.
Он је песник, прозни и драмски писац, лирски здравичар Груже, сликар природе, села, детињства и љубави. Незаобилазан је у антологијама и уџбеницима. Пише поезију и прозу, сарађује у бројним листовима и часописима и често говори своје песме у разним пиликама.
Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда.
Прву збирку песама објавио 1959. године а до данас више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница… Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на светске језике.
Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику. У јавним наступима — на ТВ, на вечерима поезије и другим приредбама он своје песме не чита, он их говори, јер их готово све зна напамет.
Са Д. Витошевићем припремио је антологију — „Орфеј међу шљивама“ (1963), а самостално приредио антологију — „Да сабљама земљу дијелимо“ (1994).
Добитник је низа значајних награда и признања: Младо покољење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара, Невен, Вукова Награда.
„Ми смо њихови потомци“ – ликови наших најзначајнијих личности из наше историје, владара, светитеља, научника, уметника, књижевника; рад академског сликара Слободанке Бобе Тодоровић; фото: СПЦ.рс
СВИ МОЈИ ПРЕЦИ . Сви моји Преци, које често сањам Били су Срби, и ја им се клањам. . Полуписмени тежаци, горштаци И горосече, али православци. . Хвала им што нам кроз љуте године Сачуваше ова брда и долине . По којима се још разлеже јека Од Њине песме, псовке и лелека . И рађају воћке, које посадише Ти стари воћари, Те бивше радише. . Сад су Прах, помешан са земљом и песком Мир Душама њиним у Царству небеском! . И ја, Њин потомак и дужник, од главе До пете, земљољубац и ђак Светог Саве . Желим да проживим, остарим и умрем У Земљи Србији и да будем грумен . Ове Земље, о којој певам без предаха И у којој светли Прах мојих Предака! . И моји потомци, ђаци, земљоделци И војници, Срби су ко и моји Преци. . Благолики, мекодушни тврдоглавци И груборечићи, али светосавци. . Ако ову дугу зиму зла презиме Сачуваће своје име и презиме. . Хвала им што бране Гробове од траве А кућни праг и славски колач од троглаве. . Благосиљам им софре и колевке Захвалан што смем изаћи пред Претке. . Нек им се димљаци на кућама диме Све док укућани славе Крсно име! . А ја, њин предак, слуга без ајлука И без газде, песмољубац и ђак Хромог Вука. . Желим да проживим, остарим и умрем У Земљи Србији и да будем Грумен . Ове земље, о којој певам без предаха И у којој светли Прах наших Предака!
Добрица Ерић, 1993.
Добрица Ерић – Сви моји преци; фото: Јутјуб снимак
Добрица Ерић (1936-2019) Рођен је у селу Доња Црнућа у Горњој Гружи (код Горњег Милановца). Родитељи — шумадијски сељаци Милош и Радмила.
Завршио четири разреда основне сколе у Враћевшници и опробао срећу — како сам каже — у многим занатима… Својим богатим стваралаштвом на својеврстан начин обележава живљење на шумадијском и српском простору.
Он је песник, прозни и драмски писац, лирски здравичар Груже, сликар природе, села, детињства и љубави. Незаобилазан је у антологијама и уџбеницима. Пише поезију и прозу, сарађује у бројним листовима и часописима и често говори своје песме у разним пиликама.
Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда.
Прву збирку песама објавио 1959. године а до данас више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница… Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на светске језике.
Песме су му ушле у читанке, антологије, школске лектире. За многе су композитори написали музику. У јавним наступима — на ТВ, на вечерима поезије и другим приредбама он своје песме не чита, он их говори, јер их готово све зна напамет.
Са Д. Витошевићем припремио је антологију — „Орфеј међу шљивама“ (1963), а самостално приредио антологију — „Да сабљама земљу дијелимо“ (1994).
Добитник је низа значајних награда и признања: Младо покољење, Горанов венац, Награда Змајевих дечјих игара, Невен, Вукова Награда.
