Расен

Тако је говорио Достојевски: Европа поштује само јаку Русију

Европа је свима нама исто тако драга као и Русија; у њој је све Јафетово племе, а наша је идеја: уједињење свих народа тога племена

Марко Мартиновић, Србин који је обучавао кадете Петра Великог

Марко Мартиновић је у Перасту пред крај XVII века основао и водио једну од првих признатих поморских школа на свету.

Фридрих Гризендорф – О Српском витешком духу

Пастор Фридрих Гризендорф је био образован човек, полиглота, учествовао је као духовник у Бурском рату и био потом дворски свештеник.

Русеничка испосница код Мушутишта – скрипторијум, келија и живописана црква

Русеничка испосница код манастира Свете Тројице у Мушутишту поред богослужбене намене била је и преписивачко средиште током средњег века.

Божићно писмо Марка Твена ћерки

Како је девојчица, као и свако дете, веровала у Деда Мраза, Марк Твен је на себе преузео улогу “декице са поклонима” и написао јој ово писмо

Српска ћирилица и муслимани Босне и Херцеговине

Као језик за живи народни говор, босанска ћирилица је, природно, могла да буде без свих слова која су се у црквене књиге увукла из старословенског језика

Урош Предић, Косовка девојка, 1919, Музеј града Београда

Авдо Карабеговић Халидбегов: У очи Видова 1898.

Авдо Карабеговић и Осман Ђикић били су међу носиоцима српске идеје у Босни. Као песник Авдо се појављује у „Босанској Вили“.

Енрико Јосиф о Србима: У свету не постоји народ који је трпељивији и братољубивији са свима

Поред јеврејског, народ који има страховиту одговорност, управо за близину Божјег имена, јесте српски народ, страдалачки народ (Енрико Јосиф)

Србин коме Русија треба да захвали за Пушкина

Пушкин је у неким својим делима помињао Саву Владиславића и његовог сина Луку, који се као млад дружио са Ханибалом.

Десет дужности ученика из 1910. године

Десет дужности ученика 1. Школа је мала држава: Буди добар грађанин у тој својој држави, па да што ваљано урадиш за своју велику отаџбину.

Владика Николај о љубави Србије и Русије

Колико је Владика Николај Велимировић волео и поштовао руски народ и цара Светог Николаја Другог Романова, најбоље говори његова беседа.

Хандриј Зејлер – Где је Србима родни завичај?

Хандриј Зејлер је био лужичкосрпски писац, пастор и активиста. Један је оснивача културно-научног друштва Маћица сербска.

Бранислава Божиновић: Сродност србског и санскртског језика

Бранислава Божиновић је проучавајући санскритски језик дошла до спознаје, да је наш србски језик најсроднији древном санскритском језику

Верско и културно присуство Срба у Западној Славонији

Доња Славонија, са главним административним центрима Пакрацом, Пожегом и Вировитицом, остала је под турском управом све до краја XVII века.

Велика битка за Стаљинград

Дефинитивно, кола Трећег рајха су се поломила о Стаљинград. У резултату, исход Битке је био одлучујућ за даљи ток читавог Другог светског рата.

Иван Грозни и православни царизам

Иван Грозни је рођен 1530. год. у месту Коломенскоје. Пошто је врло рано остао као сироче, управљање Московијом преузела је Бојарска дума.

Манојло Ђ. Призренац – Сужањ у туђини

Сам Манојло причаше једног дана: „ Ноћас сам сањао чудноват сан. Нашао сам се у цркви у Призрену, свом родном месту, и ту изиђе пред мене цар Лазар, Краљевић Марко, српски светитељи, патријарси, Митрополити и епископи. Између њих приметих и пок. Митрополита Мраовића. Зачудих се, кад га видех, приступим к њему и запитам га: „Зар Ви нисте умрли, господине?“ „Нисам“, одговори ми, „ја се налазим сада овде.“ И ја клекох пред њега и рекох: „Па молим Вас, оче, благословите ме и учините, да се већ једаред ослободим мојих дугова!“ Митрополит се на то насмеши и рече: „Ни бриге те, синко, на девет дана бићеш свега решен!“