Први помен егзорцизма у Европи – Сирмијум, IV век

ПОДЕЛИТЕ

При помену егзорцизма, истеривања ђавола, демона и нечистих сила прве асоцијације везане су за мноштво популарних филмова и књига насталих у западном културном миљеу. Мало коме је познато да се прва забележена појава егзорцизма у Европи десила средином четвртог века у Сремској Митровици, као и суштинска разлика којом се у источном хришћанском свету приступа овој појави. 

Egzorcizam - Егзорцизам- Francisco José de Goya

Франсиско Гоја – Св. Френсис Борџија помаже опседнутом на самрти; фото: Википедија

Егзорцизам је присутан у верском систему многих религија, а представља моћ, умеће или дар истеривања злих духова, бесова и ђавола из тела њима опседнутих људи.

У хришћанству се верује да је овај дар Исус Христ, позивајући се на Светог Духа и уз призивање Божије помоћи, пренео на своје ученике – апостоле.

Све до III века егзорцизмом су се могли бавити сви хришћани, а од тог времена само свештеници који су га вршили како над верницима тако и над катихуменима и изопштеним из Христове вере.

Први помен егзорцисте у Европи је из средине IV века, а налази се на каменом споменику из Сирмијума, нађеном код Иринејеве базилике. На њему пише да свом супругу егзорцисти Урзицину споменик подиже супруга Лоренција. Споменик се може видети у лапидаријуму Музеја Срема у Сремској Митровици.

Натпис са споменика првом познатом егзорцисти у Европи (IV век, Sirmium ):

„In hoc l[oco—] [requiescat in] pace Urs[ici]|nus exorcist[ta]| conmemorati(onem)| fecit Laurentia| [sa]nctimonialis| [—]sus| dep(o)s(itus) kal(endas) Sep(tembres) [—]“

IN HOC LOCO IACET URSICI
NUS EXORCISTA
CONMEMORATIONEM
FECIT APOLONIA
SANCTIMONIALIS
VC

Иако је ово најстарији материјални пример у којем се помиње егзорцизам у Европи, на везу Сремске Митровице и истеривања злих духова упућује и предање о Светој Анастасији Сирмијумској (Страдала 304. године у Сирмијуму) које ову светитељку означава као исцелитељку и егзорцисту.

Судећи по старозаветним и новозаветним списима, пропратне речи егзорцизма могле су гласити: „Господ да те укори, Сотоно“ или: „Господ нека ти запрети“.

Егзорцизам у име Христово показује не само његову превласт над ђаволом као палим анђелом, већ у апостолским временима поприма и вид очигледне борбе против свих облика празноверја, магије, враџбина, надрилекарства и идолопоклонства.

„У православном Требнику може да се нађе „Последование молебное о избавлении от духовъ нечистихъ“, што у преводу значи: чин или устав по којем се врши молебан за избављање од нечистих духова.“*

„Демони су звери богоборачке и човекоборачке, које по св. Клименту Римском „мрзе човека“, а по св. Кирилу Александријском су „гониоци“, који знају да пођу и у контранапад. Јер када демон напусти човека он лута кроз „безводна места тражећи покоја, и не налази га“, и у том очају он иде и тражи помоћ од „седам других духова“ зато што је „дом пометен и украшен“, и он објављује љуту борбу, јер као што Еванђеље рече, ван свога зла у којем он налази себе нема покоја (Мт. 12, 43 – 45) .“*

This slideshow requires JavaScript.

Егзорцизам је последња мера којој православна црква прибегава да би некоме помогла. Пре тога се увек налажу пост, исповести, причест, молитве, а само ако поврх свега тога особа осећа духовни немир и присуство стране силе, шаље се у неки од великих манастира на читање молитви Светог Јована Златоустог.

За читање ових молитви потребна је посебна дозвола коју је духовник завредео својом посебном побожношћу, снагом духа и подвижничким животом.

„На жалопојке апостола зашто нису могли да изгоне демоне Господ је једноставно одговорио: „Овај се род не изгони осим молитвом и постом“ (Мт. 17, 21)“* .

Важна разлика између чина егзорцизама у православној и римокатоличкој цркви јесте та што православни духовници ни једног трена не претпостављају да истеривање ђавола врше они сами.

Они не наређују демону да напусти тело човека, јер верују да је директно истеривање могао да врши само Исус Христ. Позивају на Библију у којој се каже да Исус ни апостолима није дао ту могућност, рекавши да се „овај род истерује само молитвом и постом“.

Свештеник може само да се моли Богу да услиши његове молитве и, ако је таква Његова воља, избави особу од нечастивих сила.

Код нас се у вези са истеривањем нечистих сила најчешће помињу манастири Илиње, Привина глава, Ставе, Куманица, Бођани. Острог, Лепавина, Студеница, Црна Река и црква Светог Петра и Павла.

Приредио: Далибор Дрекић

Извори и литература:

Милош Стамболић, ур. Речник књижевних термина. Београд, 1986.
Борис Ж. Фајфрић – Страдање сирмијумских мученика и развој њиховог култа, Православни богословски факултет, Београд, 2021.
Milena Milin, ,,An Exorcist on an Epitaph from Sirmium”, y: Старинар 47 (1996), Археолошки институт Београд.
Ненад Марјановић – Егзорцизам – теорија и пракса
Дон Габријел Аморт – Извјештај римског егзорциста
Маријан Стеинер. О злим дусима, Уз нови Обредник егзорцизама
Википедија
Светосавље*

Сродни чланци:

Свети Сава и ђаво (Цртани филм – Народна легенда)
Сирмијумски хиподром – Највећа римска грађевина ван Италије
Сунчани сат из Сирмијума (100. г. н.е.)
Темпларски крст на цркви у Сремској Митровици
Откуд Срби знају какве су уши биле у римског цара Трајана?

Сатиричне текстове, афоризме, епиграме, поезију, кратке приче и палиндроме можете прочитати и на страници Краткословље

Поделите


Оставите одговор

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.