Одговор Живојина Мишића који је оставио краља без текста

Војвода Живојин Мишић запамћен и као један од највећих војсковођа Србије, али и човек “без длаке на језику” који увек говори оно што мисли.

– У рату се лако губи глава, али се лако губи и образ , а част и образ били су му најважнији и у мирнодопским данима– његове су речи.

Урош Предић: Живојин Мишић, 1919.; фото: Википедија

Следећа прича се збила средином 1920. године и била је жесток ударац на здравље већ остарелог војводе.

Наиме, након што се, иако болестан, Мишић прихватио дужности начелника Генералштаба војске и морнарице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, врховни командант, регент Александар Карађорђевић, свратио је у његову канцеларију која се тада налазила у згради Војне академије и затражио да му војвода Мишић одмах саопшти детаљне податке о некој мало важној ствари.

Војвода је позвао свог ађутанта и издао наређење да му се потребни подаци пронађу у архиви и доставе, али регенту ово није било довољно добро.

– Па зар ви о томе не знате? – питао је Мишића.

– То је таква капларска ситница да ја њу не само да не могу него и не треба да памтим– одговорио је војвода.

Изгледа да је ова опаска увредила врховног команданта.

– Зар је то ситница кад ја тражим!? – упитао је љутито.

– Ма ко да је тражи то је ситница, и ја то не знам – образложио је Мишић.

Ово је потпуно разбеснело регента Александра.

– Не знате! А шта ви знате? Ви ништа не знате! Ништа! – повикао је.

Овако оштар став је вероватно много повредио остарелог војсковођу. Одговорио је у свом стилу.

– Ја ништа не знам? Па зар ви то тек сада видите, после Мионице и после Сувоборске и Колубарске битке, после Битоља и Кајмакчалана, после Доброг Поља и заробљавања маршала Макензена и после Словеније. Види се колико сте ви видовит када тек сада запажате да ја ништа не знам. Чудим се и не могу довољно да се начудим што ме још држите и трпите на овом месту. Постарајте се да за ово место нађете погодније лице које више зна, а ја онако мислим да ми овде више није место – рекао је.

Није много прошло, а Живојин Мишић је пао у болесничку постељу. Упућен је на лечење у Париз али, након што је утврђено да се за њега не може много учинити, тражио је да се врати у Београд.

Последње дане је провео у Врачарском санаторијуму. Четрнаест месеци се борио са болешћу. За то време, Александар Карађорђевић га је посетио само једном, на Петровдан 1920. након чега је одржао говор одавши Мишићу највеће поштовање и истичући његове заслуге у борби за слободу Србије.

Војвода Живојин Р. Мишић је преминуо у Београду 20. јануара 1921. у 5.30 часова пре подне. Било му је 65 година.

Извор: Опанак

Сродни чланци

Бој на Морави – песма посвећена српским јунацима из 1915.
Арчибалд Рајс – Чујте Срби (чувајте се себе)
Арчибалд Рајс: Страдање града Битоља
Писмо српског ратника 1915: „Ко да смо се ми Срби у Бога сас камење гађали“
Смајо Феровић, стари српски четник
Ридова „Земља смрти“ – Лето у Србији 1915.
Србија (Хелен Ли Рид, 1915.)

Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, Whatsapp, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома