Елизабет Хил – Дух Косова

Текст који сте навели представља сегмент из предавања или есеја Елизабет Хил (Elizabeth Hill, 1900–1996), истакнуте британске слависткиње, професорке на Универзитету у Кембриџу и велике поборнице српске културе и историје.

Елизабет Хил – Дух Косова; фото: Гемини ВИ

Овај текст Елизабет Хил је инспиративан приказ српске етике виђене „са стране”. Она Косово не тумачи као пораз, већ као победу духа над материјалним. За њу, Косово је симбол непоколебљивости пред силама које нуде лакше решење кроз понижавајуће компромисе.

Дух Косова

„Тај исти дух Косова је нагонио Србе да учине избор у 1914 години, један избор који је на крају створио Југославију, тај исти дух је нагонио Србе да учине свој избор и 27 марта 1941 године. Било је много Косова од 27. марта.

Дух Косова који и данас живи и носи једну поруку за све нас не само за све Србе, све Југословене и све народе на Балкану – то је подстрек за све нас да не правимо компромисе, нити да правимо оно што је привремено, привидно, опортунистичко, него да се држимо по сваку цијену доживотно оних убјеђења за које је српски кнез Лазар жртвовао и свој живот.

Ми сви одговарамо једни за друге и имамо заједничку одговорност. Ми смо били по избору савезници у рату који се тек завршио али је наша заједничка дужност да осигурамо мир оживљавањем косовског духа.

И уколико учествујемо у оживотворењу овог духа, утолико ће бити већи и трајнији наш допринос духовној реконструкцији Европе.“

Елизабет Хил

У овом тексту, Елизабет Хил интерпретира Косовски завет не као историјски догађај из 1389. године, већ као етички вертикалу која континуирано обликује српски национални идентитет кроз историју. За њу, „Косово” није географска одредница, већ метафора за избор између „царства земаљског” и „царства небеског”: Односно, избор између краткорочне користи (опортунизма) и дугорочних моралних принципа.

Сабор у Призрену пред косовску битку (Стеван Тодоровић, 1899.); Фото: Википедија

Она у догађајима из 1914. (почетак Првог светског рата) и 27. марта 1941. (пуч против приступања Тројном пакту) види директно понављање Лазаревог подвига – свесно жртвовање ради очувања части и слободе.

Кључна теза Елизабет Хил у овом тексту је универзализација Косовског завета. Она не посматра овај дух као искључиво српски, већ као поруку човечанству.

Она наглашава да „сви одговарамо једни за друге”, што је ехо српске етичке мисли да су људи узајамно повезани.

Хил верује да Европа, након разарања у Другом светском рату, не може бити обновљена само материјално. Она сугерише да „косовски дух” (спремност на жртву за више идеале) може послужити као морални компас за стварање једне стабилније и етички утемељене Европе.

Текст је писан непосредно након Другог светског рата. У том тренутку, Хил је желела да оправда и афирмише српски отпор нацизму пред британском и европском јавношћу. Она је желела да покаже да српски отпор није био само војнички потез, већ израз једне дубоке, вековне моралне традиције која је вредна дивљења.

Елизабет Мери Хил (Elizabeth Hill, 1900–1996)

Елизабет Мери Хил (Рођена као Јелисавета Фјодоровна Хил, 1900-1996) била је једна од најважнијих фигура британске славистике у 20. веку и академик, руског порекла.

Водила је славистичке студије на Лондонском универзитетском колеџу, Кембриџу и била је директор Џоинт сервисне школе за лингвистику (JSSL).

Са седамнаест година, 1917. са породицом је избегла у Енглеску пред опасношћу од бољшевика.

За време другог светског рата (1939-45) радила је у министарству информисања Велике Британије као стручњак за словенске језике.

Током Другог светског рата, она је гајила дубоке симпатије према српском народу и покрету отпора. Била је велики пријатељ Југославије (у ондашњем контексту) и Србије, а свој академски и јавни рад користила је да међу западном јавношћу промовише разумевање српске етике и историјске судбине.

Приредио: Далибор Дрекић

Извор:

Лазо М. Костић, Спољни изглед Срба, Срби у очима странаца 1-2: Колектанеја, Швајцарска 1968-1972.

Сродни чланци:

Говор британског премијера о Србији септембра 1914.
Српска се душа не да сецирати – Женина Клапје
‘Срби имају славну, херојску прошлост – Нобеловац Карл Шпителер
Србија (Хелен Ли Рид, 1915.)
Ридова „Земља смрти“ – Лето у Србији 1915.
Време када је цео свет славио Видовдан
‘Српски дан’ у Француској 1916.
Реч у славу Србије – Жан Дитур