Патријарх Павле: Будимо мудри и безазлени и опстаћемо међу вуковима

Беседа блаженопочившег патријарха српског Павла, изговорена 21. фебруара 1995. године у капели Светог Симеона Мироточивог, представља један од најсажетијих и најснажнијих приказа његове хришћанске философије живота.

Патријарх Павле: Будимо мудри и безазлени и опстаћемо међу вуковима; фото: Гемини ВИ

У времену које је било обележено дубоком друштвеном, духовном и националном кризом, патријарх Павле се враћа на изворну јеванђелску поуку (Матеј 10:16), нудећи је као једини путоказ за опстанак — како физички, тако и духовни.

Патријарх Павле указује на опасност једностраности. Он јасно дефинише две крајности које воде у пропаст:

Мудрост без доброте претвара човека у лукавог и злобног бића, које само „вучјим“ методама покушава да преживи.

Безазленост (доброта) без мудрости води у наивност, пасивност и глупост, што човека чини лаким пленом. Његова порука је да само баланс ове две врлине омогућава човеку да остане „овца Христова“ — да се одбрани од зла, а да сам не постане зло.

Помињући време под Турцима, патријарх подсећа на вековну дилему српског народа: „Може ли се опстати међу вуковима другачије него као вук?“ Он одбацује прагматизам који води ка губитку идентитета и моралном паду. За њега, опстанак по сваку цену, који укључује одрицање од сопственог бића и вере, није победа, већ духовни пораз.

Патријарх подсећа на речи Господње: „И мене су гонили, и вас ће гонити“. Ово није позив на фатализам, већ на трезвеност. Он поручује верницима да је страдање саставни део хришћанског живота у „свету који у злу лежи“, те да је најважније сачувати достојанство и чистоту пред Богом, јер је крајњи циљ живота Царство Небеско.

„Међу вуковима опстати овци је тешко, али није немогуће, јер нам Господ каже на који начин ми можемо и међу вуковима опстати као овце Његове.

А то је: да будемо мудри као змије и безазлени као голубови.

Мудрост ће нас сачувати да не постанемо плен, да нас вуци не раскину, односно да нас непријатељи не онемогуће. А безазленост и доброта ће нас сачувати да ми не постанемо вуци.

И данас, и кроз векове, колико је пута долазила мисао многима да се међу вуцима не може опстати друкчије него само као вук – међу Турцима само као Турчин! И колико је њих који су због тога одлучили да се потурче и потурчили су се! Али они други наши преци, браћо, остали су овце Христове у име љубави Његове.

Треба имати, дакле, мудрост.Развијати мудрост Богом дану, све више и више, а паралелно са тим развијати и доброту. Јер, мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост.

Ни једно ни друго више, него да будемо „мудри као змије, а безазлени као голубови“.

„И мене су гонили, и вас ће гонити“,говори Господ. С тим морамо бити начисто и припремити се да и при том останемо онако како треба, какви су и преци наши били: људи Божији, народ Божији.

И онда, кад дође крај живота нашега, ући ћемо у радост блаженства Царства Небескога. То и јесте смисао и циљ нашег живота.

Бог вас благословио!“

Патријарх Српски Г. Павле

Ова беседа је изговорена у тренутку када је српски народ био изложен тешким историјским искушењима. Патријарх Павле је упутио снажну поруку против идеје да се на насиље мора одговорити насиљем, или на неправду неправдом.

Он је својим примером и овим речима учио народ да:

Бити „овца“ није знак слабости, већ знак припадности Христу.

Опстанак није само пуко преживљавање, већ очување човечности у нечовечним условима.

Етика је важнија од политике: док политика тражи пречице и лукавства, етика Јеванђеља захтева жртву, трпљење и мудрост коју даје Бог.

Патријарх Павле у Грачаници (Дарко Дозет); фото: Википедија

Данас ова беседа звучи подједнако актуелно. У свету који често форсира агресивност, успех по сваку цену и „вучји“ менталитет, патријарх нас подсећа да су највеће вредности – мудрост, безазленост и љубав – једини темељ на којем се гради трајно и смислено постојање.

Овај текст је оличење његовог личног гесла: „Будимо људи“, што је у овом случају значило – будимо мудри, али останимо невини пред злом.

Беседа одржана 21. фебруара 1995. године у патријаршијској капели Св. Симеона Мироточивог у Београду

Приредио: Далибор Дрекић

Повезани чланци:

Патријарх Павле у анегдотама
Писмо српског патријарха Павла британском лорду Питеру Карингтону, октобра 1991. године