Римско утврђење Аква на ушћу Поречке реке у Дунав

Римско утврђење Аква било је важно античко и рановизантијско војно упориште смештено на стратешки кључној локацији ђердапског лимеса – на ушћу Поречке реке у Дунав.

Поречка река, дуга око 50 km, највећа је притока Дунава у Ђердапу. У римско доба била је позната као Аква (лат. Aquae). Ово име је добила по римском војном логору и цивилном насељу који су се налазили на њеном ушћу у Дунав, на месту данашњег Доњег Милановца. Речју „Аква“ (лат. вода) Римљани су најчешће називали насеља изграђена поред лековитих термалних извора или поред више водених токова на малом простору. 

Постојало је више утврђења у базену старог Доњег Милановца Луиђи Марсиљи скицира три утврђења, именована као Стариварос, Граданиза и Градиска. Утврђење Граданиза Ерих Свобода датује у време доласка Римљана на Дунав 139. године. Према Феликсу Каницу, у базену Доњег Милановца један кастел се налазио на брду Велики Градац, други на Малом Грацу. На потоку Златици и Каниц и Свобода бележе темеље округле куле од које полази зид дуж леве обале Поречке реке. (2, 4, 5, 6)

Река и њено окружење представљали су важан рударски и саобраћајни регион у римској провинцији Горња Мезија. У самој долини реке налазио се значајан сабирни центар за снабдевање пограничних трупа које су чувале ђердапски део Дунавског лимеса.

На ушћу Поречке реке у Дунав било је пристаниште Центра за прикупљање царског пореза у житарицама. Штитио га је камени зид ширине 1,5-2 m, изграђен дуж 485 m дунавске обале. Зид се пружао дуж обе обале Поречке реке.

У време Флавијеваца овде се вероватно налазила кохорта I Raetorum. Једном војнику овог одреда припада војничка диплома из 75. године нађена на овом месту. (2)

Истраживања су показала да је утврђење правоугаоне, односно квадратне основе. Одликовало се специфичним бочним кулама и улазима, што је карактеристично за утврђења из периода позне антике (Диоклецијаново и Јустинијаново доба).

На источном крају, на локалитету Ћетеће, као и изнад западног краја бедема, на узвишењу Главица, локалитет су штитиле две стражарске куле. И ушће Поречке реке затворено је зидом према речном току.

На десној обали, са спољне стране заштитног бедема, подигнуто је утврђење квадратне основе (60 x 60 m) са квадратним кулама на угловима, капијом на јужном бедему и пролазом ка пристаништу (poterna) на северном бедему.

Југоисточно и североисточно од утврђења истражене су две грађевине, највероватније складишта или радионице (објекат А је димензија 15 x 9 m, објекат Б 16 x 9 m).

Јужно од утврђења, на десној обали Поречке реке, налазиле су се још две куле, 5 x 5 m.

Испод темеља кастела и одбрамбеног зида откривени су гробови спаљених покојника типа Мала Копашница – Сасе I, који датирају из 1-2. века.

Након што је утврђење напуштено, изнад његовог југоисточног дела подигнуто је крајем 4. века мање јавно купатило 11 x 7 m.

Настанак комплекса датован је културном стратиграфијом и археолошким налазима. С обзиром на истражену некрополу и терме, утврђење је настало у другој половини 3. века и опстало до последње четвртине 4. века, највероватније до римског пораза у Хадријанопољској бици, 378. године.

Током археолошких ископавања пронађени су бројни предмети, грађевински остаци, делови водовода и војна опрема који сведоче о дугом животу утврђења све до рановизантијског периода.

Међи бројним опекама нађеним у утврђењима, истичу се оне с печатима легије VII Claudia. Та иста легија је можда у позноримско доба била подељена на auxilium Taliatense и milites exploratores које Notitia digninatum бележи као посаду Талијате. (2)

Након тога уследио је продор варвара, Гота, Хуна и Алана у Горњу Мезију. Комплекс је наставио да живи после нормализације прилика крајем 4. века, све до инвазије Хуна у Подунавље (441-448), после чега нема трагова обнове објеката на ушћу Поречке реке.

Центар за снабдевање римске војске и пристаниште на ушћу Поречке реке потопљени су акумулацијом Хидроелектране Ђердап 1.

Приредио: Далибор Дрекић

Извор и литература

(1) Лексикони националних паркова Србије – Ђердап. Београд: ЈП Службени гласник – Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ. 2015.

(2) Мирослава Мирковић, Римљани на Ђердапу Историја и натписи, Зајечар, 2015.

(3) П. Петровић, Поречка река, сабирни центар за снабдевање римских трупа у Ђердапу, Старинар 33-34, 1982-1983

(4) Marsigli, Danubius II = F. L. Marsilius, Danubius Pannonico-mysicus observationibus geographicis, astronomicis, hydrographicis, historicis, physicis perlustratus, Hagae Com. et Amsterdami vol  II, 1726.

(5) Felix Philipp Kanitz, Die römischen Funde in Serbien. Wien : Gerold in Komm. 1861.

(6) Erich von Swobodas „Forschungen am obermösischen Limes“, Wien/Leipzig, 1939.

(7) Душанка Вучковић-Тодоровић, Ископавања у Доњем Милановцу и у Прахову, Зборник: Лимес у Југославији 1, 1961.

(8) В. Поповић, Доњи Милановац – Велики Градац (Талиата), римско и рановизантијско утврђење, Старинар 33/34,1982-1983

(9) Римски лимес и градови на тлу Србије, Археолошки институт САНУ, Београд, 2018.

(10) Римски лимес у Србији, Археолошки институт САНУ, Београд, 2014.

Википедија

Сродни чланци:

40 археолошких локалитета потопљено због подизања бране на Ђердапу
Трајанов мост – 1000 година највећи на свету
Риболов на Дунаву
Црква Светог Николе на Поречкој ади код Доњег Милановца