Борбе Словена и Саксонаца у првом веку старе ере
Корнелије Аурелије – Хроника Холанда, Зеланда и Врисланта, са хроником бискупа Утрехта (Дивизијска хроника)
Глава XIIII
Како те Словене, те Холанђане, нападају Доњи Саси, ти Фризи.
[стр. 27в]
Октавијан Август
У временима када је владао моћни цар Октавијан, а за тих XII година када је добрим освајањима успостављен заједнички мир и мир над целим светом, тада су они сурови и дивљи Словени престали да се боре, и такође тихо седели. неко време.
Ово су чули Доњи Саксонци, да су Словени у миру, и нису могли то добро да поднесу и издрже. И окупише великог моћног господара народа, и дођоше врло немилосрдно и брзо да се боре и нападају оне Словене који су живели код Славенбурга и око њега.
Словени су убрзо чули за то, и узеше оружје, и пођоше с већом побожношћу у сусрет овим Доњим Сасима, и заједно су водили велику битку, да су многи на обе стране били поражени.
Али на крају су Словени превладали и протерали Фризе или Доње Сасе из њихове земље и сачували од њих сву велику пљачку и добра.
Корнелије Аурелије: Холандски свештеник и хуманиста (1460-1531)
(превод: Д, Дрекић)
— Оригинал —
Die cronycke van Hollandt, Zeelandt ende Vrieslant, met die cronike der biscoppen van Uutrecht (Divisiekroniek)
Hoe dat die Slaven, dat sijn die Hollanders, overvallen worden van den Neder-Sassens, dat sijn die Vriesen.
Dat XIIII capittel.
[p. 27v]
In den tijden dat die mogende keyser Octaviaen regnerende was, ende in den tijt van die XII jaeren datter een ghemeen pays ende vrede was doer Goods verhengenissen over alle die gantsse werlt, soe hebben die wrede ende wilde Slaven opghehouden van striden, ende saten oec een wil tijts stille. Dit vernemende die Neder-Sassens, dat die Slaven in vrede saten, en conden dat niet wel ghedragen ende lijden. Ende hebben een groot machtich heer van volck vergadert, ende sijn seer onversienlick ende snellick ghecomen om te bevechten ende te overvallen die Slaven die op Slavenburch ende daer omtrent woenachtich waren. Die Slaven hadden dit haest vernomen, ende namen hoer wapenen, ende ghingen mit groter vromicheit desen Neder-Sassens te moet, ende hadden enen groten strijt tesamen, datter vele an beiden siden verslaghen worden. Mer int einde cregen die Slaven die overhant, ende verdreven die Vriesen of die Neder-Sassens uut horen landen, ende behilden alten groten rove ende goet van hen
Cornelius Aurelius, Dutch priest and humanist (1460-1531)
„Овај Клаудије је, након што је изабран за римског цара, окупио велику војску и отишао у Британију, која се сада зове Енглеска, где је Јулије желео да буде, на велику штету за себе и Римљане, као што је горе речено…
Када је цар Клаудије победио, поново је изашао на море да се врати, али он и његов народ су одувани у земљу јаком олујом код Словена који су живели у Славенбургу и у околини, које данас зовемо Холанђани и са којима је он (Клаудије) водио велику битку.
Водила се озбиљна битка са великим губицима на обе стране, али су Словени бранили своју земљу, бацили непријатеље назад у море и узели богате трофеје. И то су били дивљи и строги људи, великог раста, и нису се бојали никога на свету.“
(превод: Огњило)
Страница књиге Хроника Холанда, Зеланда и Врисланта ; фото: Википедија
— Оригинал —
Dese Claudius, als hi tot enen keyser van Romen gecoren was, vergaerde hi groot volck van wapenen, ende toech daermede in Brittangen, dats nu Engelant, daer Julius wilen eer geweest hadde tot sijnre ende der Romeine groten verliese, als voer geseit is. Denwelcken Bertoenen dese Claudius bevochten ende verwonnen heeft, ende onder dat Roomsche Rijck gebrocht, mit die eylanden daerbi gelegen, ghenoemt Orchades, dier XXIII is. Ende als die keyser Claudius Brittangen becrachticht hadde, ende wederom tscepe gegaen was, om over te comen, wert hi ende al sijn volck mit enen groten storm van winde gheworpen an der wilder Slaven lant, wonende in Slavenburch ende daer omtrent, dat nu Hollanders sijn tegen die welcke hi een grote strijt hadde.
Октавијан Август
Октавијан Август (лат. Gaius Julius Caesar Octavianus Augustus; Рим, 23. септембар 63. п. н. е. — Нола, 19. август 14) био је први римски цар и оснивач Римског царства који је владао од 27. године пре нове ере до своје смрти 14. године нове ере.
До краја Августове владавине, Римљани су освојили северну Хиспанију (данашњу Шпанију и Португал) и алпске регије, Рецију и Норик (делове данашње Швајцарске, Баварске у Немачкој, Аустрије и Словеније), Илирик и Панонију (данашња Албанија, Хрватска, Мађарска и Србија) а проширене су и границе провинције Африка према истоку и северу.
Након освајања алпске регије, Тиберије је 12. п. н. е. отпочео офанзиву против панонских племена у Илирику, док је његов брат, Нерон Клаудије Друз, истовремено ратовао против германских племена на обалама Рајне. Обе кампање биле су успешне
Извори:
Die cronycke van Hollandt Zeelandt en̄ Vrieslant beghinnende vā Adams tiden tot die geboerte ons Heren Ihū. voertgaende tot dē iare M.CCCCC. ende XVII … Library of Congres
Die cronycke van Hollandt, Zeelandt ende Vrieslant, met die cronike der biscoppen van Uutrecht (Divisiekroniek)
Ognjilo
Википедија
Сродни чланци:
Сунчани часовник манастира Студеница
Сунчани сат из Сирмијума (100. г. н.е.)
Лазар Хиландарац – први српски часомерник из Призрена
Откуд Срби знају какве су уши биле у римског цара Трајана?
Сирмијумски хиподром – Највећа римска грађевина ван Италије
Трајанов мост – 1000 година највећи на свету
Наше објаве можете пратити на ВКонтакте, Телеграм, X и Линкедин страници, као и на фејсбук страницама Расен, Краткословље, Сатирање и Свет палиндрома
